Рекорд: Бијељина за новорођенчад даје скоро као и Влада

“Дјеца нам се рађала”, “дјеца су будућност Српске”, постала је фраза коју често чујемо, а која се углавном се користи у политичке сврхе.

На републичком нивоу, са ког све треба да потекне, не ради се скоро ништа да нам се та будућност роди и остане у Српској. Малобројне локалне заједнице које су у могућности, чине све што је у њиховој моћи да помогну родитељима. Међу њима предњачи Бијељина.

Бијељина је апсолутни рекордер када је ријеч о издвајањима субвенција за новорођено дијете, каже градоначелник Љубиша Петровић. Тако Град за свако новорођенче издваја од 400 до 800 КМ, у зависности од тога да ли су примања родитеља већа или мања од просјечне плате у Српској.

За трећерођено дијете Град даје субвенцију од 1.000 КМ, додаје он.

“Трудићемо се да у напредном периоду повећавамо и појединачне износе, а тиме и укупни износ јер је породица нешто најважније што ово друштво треба да његује”, каже Петровић.

Истовремено, републичке власти у исте сврхе даје мање или приближне износе, истиче Петровић.

Свака помоћ родитељима добро дође, рекли би многи, што и јесте тачно, али треба имати на уму да нпр, Бијељина као други град у Српској по броју становника има буџет мањи од 80.000.000 милиона КМ, док је буџет Српске преко 5,7 милијарди КМ.

“То се зове небрига о људима и породици. Све им је прече, њихови авиони и камиони, а знамо да без људи немамо ништа. Умјесто што расипају новац по тендерима и богате се на рачун народа, нека усмјере тај новац према дјеци, ка породици, и тако учине да породице остану у Републици Српској”, истиче Петровић.

Градоначелник Бијељине подсјећа да у Србији, са републичког нивоа долазе највеће мјере усмјерене ка помоћи породици, па тако једократна помоћ износи око 2000 КМ, а родитељски додатак иде и до 50.000 КМ у мјесечним ратама, у зависности од броја дјеце. 

“Управо је то примјер како републичка власт, односно режим у Српској треба да се односи према родитељима. Нека препишу мјере из Србије и онда ће људи бити задовољни”, поручио је Петровић.

Институције Републике Српске немају цјеловиту стратегију демографског развоја, односно демографску, популациону политику на основу које би исту стратегију донијеле и локалне заједнице, него скуп међусобно неповезаних и релативно неефикасних мјера. 

Међу њима су и оне финансијске које свуда у свијету дају најмање ефеката, кажу демографи.

“Без статешког приступа, било која појединачна мјера, ма колико изгледала привлачно у првом маху неће дати резултате јер сва истраживања показују да људи реагују на различите врсте подстицаја. Него реагује на директну материјалну подршку, неко на усклађивање рада и родитељства односно личног и професионалног живота, неко на нематеријалну подршку”, објашњава демограф Александар Чавић.

“Добар, сигуран и добро плаћен посао, обезбијеђена дјеца односно бесплатни вртићи… то су мјере које су дале највеће ефекте у неким земљама Европе. Све то не вриједи ако се не развијају тржиште и економија. Ако нема посла, не можете проводити нове мјере. 

То је доста дуг и тежак пут. Повећаном продуктивношћу, уз економски развој, можете колико толико поправљати демографију”, наглашава демограф проф. др Стево Пашалић.

Док услови у друштву не буду такви, а ко зна кад ће бити, наша дјеца ће се најмање рађати код нас, а највише у Словенији, Њемачкој, Аустрији, Швајцарској, некој скандинавској земљи или преко океана…

Имамо ли онда право да их зовемо нашом дјецом кад смо многе од њих одавде отјерали и прије него што су рођени?

(БН)