Мајстора нема ни за лијека: Шта раде надлежни?

Више је разлога због којих је велики број занимања постао дефицитаран. Демографске промјене су утицале на недостатак радника, а није занемарива ни појава нових занимања која су изазвала помјерања на тржишту рада. 

„Највише отворених радних мјеста имамо тамо гдје има највише запослених људи, у ту групу спадају производни радници. Велики број непопуњених мјеста на конкурсима остаје за продајно особље. У континуитету имамо дефицит што се тиче уско стручно специјализованих радника, како за КВ занимања тако и за разна инжењерска занимања,“ каже Мирослав Вукајловић, директор агенције „Спектар“

Проблем дефицитарних занимања није лако ријешити. Потребан је дужи процес у којем надлежне институције морају предузети конкретне кораке који ће помоћи пословној заједници.

„Ви не можете некаквом административном одлуком ријешити проблем који је демографске природе. То су процеси и одлуке које се врше споро, а ефекти се у дужем времену осјете", додаје Вукајловић.

Постоји изрека да се мајстор не рађе, него постаје. Они који одлуче усавршавати свој занат овдје, имају бољу перспективу него ранијих година, тврде из Занатско-предузетничке коморе регије Бањалука.

„Ја мислим да су плате сада јако добре и да ми у приватном сектору редовно исплаћујемо плате, плаћамо доприносе и изузетно цијенимо своје раднике. Ми јако пуно улажемо у своје раднике. Без образовања кој се стиче у пракси нема доброг радника. Није тако црна ситуација, има људи које се задржавају овдје и отврају своје бизнисе, али ја мислим да је потребна већа подршка државе како би сачувала младе људе“, наводи Жана Арсић, предсједница Занатско предузетничке коморе регије Бањалука

Ученици који заврше смјерове трећег степена брзо проналазе посао, ипак заинтересованост није велика. Они који упишу смјерове трећег степена и ове школске године ће добити Владину стипендију.

„Настављамо са стипендирањем дефицитарних занимања. Нама 20% уписује занимања тећег степена. Они су подржани од стране Владе, јер су та занимања изражена код потребе пословне заједнице“, рекла је Жељка Стојичић, министар просвјете и културе.

Према евиденцији Завода за запошљавање, од занимања са средњом стручном спремом највећа је потражња за здравственим радницима, електричарима и енергетичарима, конобарима, кухарима, зидарима и возачима.

(БН) Фото: Илустрација