Ко су домаћи, а ко страни плаћеници у Републици Српској? (ВИДЕО)

Власти Републике Српске протеклих година биле су највећи корисник страних пројеката из Европске уније и Сједињених Америчких Држава, а званични подаци показују да су милијарде страног новца стигле за подршку демократском развоју, економији и инфраструктури. Ипак те исте власти често невладине организације које аплицирају за пројекте код истих донатора означава као стране плаћенике или издајнике. Истражили смо због чега правила нису иста за све?

Знате ону реченицу која се деценијама поставља глобално кад се питамо има ли ванземаљаца или не, а она гласи- јесмо ли сами? Е, та иста реченица би се могла поставити и кад су у питању такозвани пријатељи Републике Српске али и домаћи и страни плаћеници, о чему често причају представници власти.

Одговор је исти као и за ванземаљце, ми не знамо да ли они постоје и гдје су али често слушамо о њима. Али зато када на рачуне стигну милионске донације од страних влада или организација, тада нема страних плаћеника него је то успјех Српске, а када невладин сектор добије пар хиљада КМ за неки пројекат, е онда су то страни плаћеници. 

Посљедњи примјер стране донације је Источно Ново Сарајево које је добило 180 000 долара за инфраструктурни развој, а новац је дошао из Развојног програма Уједињених нација однонсо УНДП-а. Ту се нико није бунио иако је начелник у СНСД-у, који најгласније причају о издајницима и плаћеницима.

И то је само један у мору примјера и страних донација, и онда у јавности често слушамо Милорада Додика како све оне који нису његови истомишљеници и добију стране донације назива домаћим плаћеницима и издајницима, али зато се не жали када дођу долари и те донације представља као своје пројекте и успјехе, сматра Александар Трифуновић.  

„Не осврћем се на тако баналне тезе које су углавном злонамјерне и изриче их углавном Милорад дДдик човјек који је најуспјешнији пројекат међународне заједнице у БиХ. Заиста се поставља  питање коме је пало на памет један такав лицемјеран израз као постоје стани плаћеници ако већ у извору онај који даје информацију је свјестан да види салдо на рачуну колико тих пара из иностранства притичу у Републику Српску, нажалост кроз кредите за које су они одговорни“, сматра Александар Трифуновић, главни и одговони уредник портала Бука.

Синиша Вукелић сматра сматра да власт, кроз приче о плаћеницима и издајницима, манипулише јавним мњењем како би се представили као неки спасилац Републике Српске, док се истовремено на све начине покушава извући нека лична или страначка корист.

„Оваквом типу власти какав је у Републици Српској који више изгледа као тоталистички режим морате стално тражити новог непријатеља некада су то Хрвати, Бошњаци, некада земље из окружења, некада неке велике ЕУ земље.  Кад то потрошите морате наћи друге непријатеље кој ће вам послужити као црвена крпа у коју ће народ гледати док истовремено милијарде марака нестају из буџета да ли Републике или јавних предузећа или јавне инвестиције или на неки други начин“, истиче Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.ба.

А милиони су итекако стигли у Српску. Према подацима невадине организације Транспаренси, 620 милиона долара од америчке Владе и неколико стотина милиона евра помоћи из ЕУ -  стигло је у Републику Српску у периоду од 1995. до 2000. године. Само у посљедње три године у Српску је дошло и додатних 5 милиона долара годишње помоћи од УСАИД-а.

 Ипак, јавност не зна гдје су завршили сви ти милиони јер је чињеница је да пљачку народног новца у Српској не врше странци него домаћи људи, сматра Игор Црнадак.

„Тај врх режима они живе у незамисливом луксузу који се граничи са башкарењем арапских шеика и зато су од тог силног новца изгубили сваки могући компас. Према томе нема враћања Републике Српске, нема изласка из изолације док ова власт на челу са Додиком и СНСД-ом не оде то је апсолутно једино рјешење“, каже Игор Црнадак, посланик ПДП-а у НС Репубике Српске.

Иако је према свим званичним подацима власт у Српској навјећи корисник страног новца, наши саговорници су сагласни да кроз Приједлог закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација надлежни покушавају на својеврсну црну листу ставити невладин сектор и медије и на тај начин створити основ за обрачун са свима који нису под контролом власти. Закон је тренутно на чекању јер га је у мају ове године напрасно из скупштинске процедуре повукао његов предлагач, Милорад Додик, уз објашњење да је Република Српска опредијељена ка европском путу.

(БН) Фото: Илустрација/еуроеxцхангератенеwс