Када би БиХ могла увести лични банкрот?

Апел за доношење закона о личном банкроту, буде ли иницијатива "напредовала" овим темпом, могао би у БиХ дочекати и пунољетство, за разлику од других држава, гдје се већ увелико примјењује.

У земљама гдје је таква могућност отворена показала се и ефикасном и корисном, а пракса је таква да онај ко жели да објави лични банкрот мора да испуни одређене услове, те добија "старатеља", који располаже новцем дужника док се он финансијски не опорави.

Истовремено, наша стручна јавност сматра да би домаће институције требало да раде на увођењу личног банкрота и у БиХ, али се, како оцјењују, помаци у том смјеру ни не назиру.

"Апсолутно сам за увођење личног банкрота. То може олакшати људима живот. Тај механизам није обавезан, али јесте опција коју грађани могу да примијене", рекао је економиста Славиша Раковић.

Али, судећи према његовим ријечима, наше институције нису показале заинтересованост да се овај механизам почне примјењивати.

"Код нас нема разумијевања за много тога, па ни за то. Не видим да се у политичком свијету о томе уопште прича", појаснио је Раковић у изјави за "Независне новине".

Борци за заштиту потрошача кажу да су лични банкрот увеле бројне земље у Европи, али и неке у региону, попут Хрватске и Словеније.

"То је закон који омогућава грађанима избор. У овом тренутку грађани БиХ су дефинитивно презадужени. Ми имамо ситуацију да је сада грађанин у просјеку задужен око 3.500 КМ. Овај закон би омогућио грађанима да имају могућност избора, односно да, уколико сматрају да сами не могу изнијети дугове који су настали, прогласе лични банкрот и држава им додијели особу која ће се побринути за њихове финансије, како би лакше отплатили тај дуг", каже Адмир Арнаутовић, предсједник Клуба потрошача средње Босне Травник.

Оцјењује да је ова могућност потребна грађанима, те подсјећа да се о томе већ годинама прича.

"Бар неких 10-15 година о томе се прича, али закон није усвојен. Сваких пар година се враћа та прича. Кад ће бити усвојено, не знам. Али моје мишљење је да би грађани имали користи од тога", напомиње Арнаутовић.

Институт покретања личног банкрота, као могућност за оне који не виде другог излаза из финансијских тешкоћа, законски је у Словенији уведен још крајем 2008. године, а у првој години примјене затражило га је 98 људи, али је у годинама које су услиједиле биљежен велики пораст.

Од почетка 2019. године, када је у Хрватској уведен институт једноставног стечаја потрошача (лични банкрот), Финансијска агенција (Фина) судовима је поднијела приједлог за покретање таквог стечаја над укупно 189.191 грађанином.

(Независне) Фото: Илустрација