Држави недоступан „прљави новац“ Кемала Чаушевића

Чланови породице су тужили Кемала Чаушевића, бившег директора Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИОБиХ), тражећи да у земљишним књигама буду уписани као сувласници на осам његових некретнина које је блокирао Суд БиХ.

Чаушевићева супруга Аида Чаушевић, мајка Џемила Чаушевић и сестра Енвера Рамић су тужбу поднијеле мјесец након што је он у мају 2023. правоснажно осуђен на пет и по година затвора због примања дара. Наложено му је враћање 1,72 милиона КМ имовинске користи стечене кривичним дјелом.

Био је дужан овај износ платити држави у року од 30 дана након пресуде, али он то није урадио због чега је Суд БиХ покренуо принудну наплату.

Бивши директор УИОБиХ је осуђен јер је фирмама за увоз текстила омогућавао повлаштен статус приликом увоза. Истом пресудом Чаушевић је ослобођен оптужбе за прање новца, односно да је новац од мита искористио за куповину осам станова и пословних простора те три земљишта од укупно 20.400 квадрата на атрактивним локацијама у Сарајеву.

Спорови које су покренули чланови породице Кемала Чаушевића би држави могли отежати поступак наплате противправно стечене користи. Чаушевићима у прилог иде и непостојање закона и институција које би се бавиле одузимањем имовине на државном нивоу.

Чаушевићева супруга се у тужби позива на право заједничке имовине стечене у браку на седам некретнина, а његова мајка и сестра траже стан који је он наслиједио од покојног оца 2011. године. Иако су се тада у оставинском поступку одрекле свог дијела, сада га желе назад.

“То су такозване мјере којима се онемогућава извршење, ставља се фиктивни терет”, казао је Елдан Мујановић, професор на Факултету криминалистичких наука Универзитета у Сарајеву, који је учествовао у изради Закона о одузимању незаконито стечене имовине Федерације БиХ (ФБиХ).

Међутим, државни тужилац Дубравко Чампара који је заступао оптужницу против Чаушевића не мисли да приватне тужбе могу зауставити наплату државе.

“Држава има право прве наплате, тако да тешко да ће то блокирати супруга”, навео је он.

Кемал Чаушевић је током седам година купио девет станова и пословних простора те 20 дунума земљишта. Његови тадашњи приходи не покривају инвестиције али он каже да зарађује још од 1986. године.

<имг срц="/стораге/имагес/2024/07/25/382754/дрзави-недоступан-прљави-новац-кемала-цаусевица-2.wебп" алт="" wидтх="1000" хеигхт="667" />

Чаушевић је осуђен јер је током четири године од Анеса Садиковића и Сединета Карића примио најмање 1.722.000 КМ да би кроз пословање УИОБиХ својим одлукама и положајем директора фаворизовао њихове фирме као увознике текстила на штету осталих увозника.

Такође, Суд БиХ га је истом пресудом ослободио оптужбе да је новцем од мита куповао некретнине. У образложењу одлуке Суд је закључио да веза између стеченог новца и купљених некретнина није потпуно утврђена.

Према налазу вјештака, Чаушевић, његова супруга и дијете су у овом периоду имали 1,96 милиона КМ и могли су куповати некретнине.

Кемал и Аида Чаушевић су у брак ступили у фебруару 2004. године, три мјесеца након што је именован за директора УИОБиХ. Он тад није био власник стана, куће нити неке друге некретнине. Од 2006. до одласка с мјеста директора 2011. године је купио 12 некретнина, а једну наслиједио од оца.

Мјесец након што га је Суд БиХ правоснажно осудио у мају 2023. године, супруга га је тужила пред Општинским судом у Сарајеву ради утврђења и подјеле брачне стечевине.

Предмет тужбе су станови од 108,58 и 72 квадрата као и пословни простор од 15,83 квадрата који се налазе на улазу у Стаклени град, мали занатски центар у близини Сарајевске катедрале. Такође, Аида Чаушевић тражи сувласништво на још два стана од по 67 квадрата који се налазе у улици Ферхадија и на парцели од 5.000 квадрата у сарајевском насељу Пољине, познатом по кућама и посједима овдашњих политичара и бизнисмена.

Она у тужби наводи да су све ове некретнине само формално уписане на њеног супруга, док је уствари ријеч о заједничкој имовини коју су стекли својим радом у браку. Навела је и да су парцела на Пољинама и пословни простор у Стакленом граду купљени средствима Кемаловог оца и њиховог малољетног дјетета.

Паралелно с овим, тужиле су га мајка Џемила Чаушевић и сестра Енвера Рамић које траже сувласништво над станом од 51 квадрата који је наслиједио од покојног оца Есада. Опћински суд у Сарајеву је половином 2011. године утврдио да се законским насљедником над имовином умрлог проглашава син Кемал, јер су се њих двије одрекле свог удјела.

Међутим, Чаушевић и Рамић 13 година послије траже „поништење изјава о одрицању од насљеђа, јер су дате усред преваре или у заблуди”, не прецизирајући о каквој се превари ради. Оне од Суда траже да се подјела некретнине поново размотри.

Одлуком Суда блокиран је и пословни простор од скоро 200 квадрата у Схоппинг центру на Грбавици. Иако је стечен у браку, његова супруга није тражила право на ову некретнину.

Аида Чаушевић се није одазивала на позиве и поруке новинара ЦИН-а. Енвера Рамић је одбила говорити с новинарима.

Суад Султанић, Чаушевићев адвокат, каже да о тужбама породице његовог клијента није упознат. На питање када ће и како Чаушевић вратити 1,72 милиона КМ одговорио је: „Гдје су му те паре?“.

„Ја нисам нашао доказа ни у тужилачком ни у судском спису да му је неко дао те паре, осим изјаве свједока који није могао имати те паре нити је доказао да их је имао“, казао је Султанић новинарима ЦИН-а.

Он је пред Уставним судом БиХ покренуо апелацију с намјером поништавања пресуде против Чаушевића.

Из Суда БиХ кажу да су покренули принудну наплату тако што су потребну документацију доставили Управном одјељењу на поступање.

Према Закону о извршном поступку БиХ Суд ће покушати наплатити противправну имовинску корист путем банковних рачуна или покретне имовине. Предмет извршења могу бити и некретнине. Међутим, ако некретнина уз дужника има више власника, Суд може заплијенити ту некретнину, али у том случају сувласницима се даје могућност да имају право прече куповине или да након продаје буду обештећени у вриједности њиховог дијела. Такођер, дужник може намирити судска потраживања новцем од најамнине или закупнина истих тих некретнина.

„Дакле, држава ће продати, узети себи новац, све што остане вишка, држава ће ставити на рачун и чекати те пресуде по жениној тужби и вратити шта коме припада”, казао је Чампара.

Према агенцијама за промет некретнина, тренутна тржишна вриједност пет станова, пословног простора у Стакленом граду те у улици Ферхадија и земљишта на Пољинама за које Аида Чаушевић тужбом тражи да се у земљишним књигама упише као њихов сувласник је око 2,5 милиона марака. Ове некретнине је њен супруг Кемал Чаушевић од 2006. до 2011. године платио око 630.000 марака.

Кемал Чаушевић, бивши директор УИОБиХ, ослобођен је оптужби за прање новца, док му је потврђена пресуда за примање дара и казна од пет и по година затвора. Чаушевићу се одузима имовинска корист од 1,72 милиона марака.<бр /><бр />За разлику од Републике Српске и Брчко дистрикта гдје постоје агенције за одузимање нелегално стечене имовине, на државном нивоу не постоје ни закон ни институција која се бави овим питањем.

<имг срц="/стораге/имагес/2024/07/25/382755/дрзави-недоступан-прљави-новац-кемала-цаусевица-3.wебп" алт="" wидтх="1000" хеигхт="667" />

Емир Башић, в. д. директора Федералне агенције за управљање одузетом имовином, сматра да имовина стечена нелегалним путем у БиХ лако може остати у рукама осуђених особа без обзира на пресуду.

“Добар адвокат може пронаћи основ у нашим законима како да онемогући државу да се намири“, рекао је Башић.

Он каже да у Агенцији на нивоу ФБиХ већ имају сличне проблеме приликом извршења правоснажних пресуда и да су примијетили да постоје одређени механизми како да се оштети држава.

„(…) да не постоји новчана маса из које се може намирити одузета незаконито стечена имовина или чак да су одређене некретнине продате, да не постоји одређени терет који би их сачувао до момента када ми дођемо на извршење тих некретнина”, појаснио је Башић.

Емир Башић, в. д. директора Федералне агенције за управљање одузетом имовином, каже да би одузимање незаконито стечене имовине на државном нивоу требало прећи у руке ентитетских агенција.

Сарајевски адвокат Мирза Алишах сматра да је направљен пропуст у Чаушевићевом случају.

“Држава не би смјела дозволити да се на било који начин прометује, ставља под терет имовина стечена кривичним дјелом (…), односно осуђено лице пребацује имовину на трећа лица, породицу, пријатеље и тако даље, тако да се губи траг о стварном власнику”, казао је Алишах.

Професор Елдан Мујановић се слаже да је непостојање закона и агенције на државном нивоу највећи проблем.

Он сматра да су адвокати члановима Чаушевићеве породице дали добре упуте да би онемогућили поступак извршења. „Искрено да вам кажем, ја мислим да неће у томе успјети, да ће се само мало ствари отежати, пролонгирати“, казао је Мујановић, појашњавајући да би се по закону држава увијек требала прва „намирити“.

<а хреф="хттпс://цин.ба/дрзави-недоступан-прљави-новац-кемала-цаусевица/" таргет="_бланк" рел="ноопенер">ЦИН/ФОТО: Џенат Дрековић / ЦИН