Нелојална конкуренција отежава задржавање радника

Као један од кључних проблема из Занатско-предузетничке коморе наводе нелојалну конкуренцију.

Грађевински и угоститељски радници су све треженији у источној Херцеговини. О томе свједоче бројни конкурси за посао, а ову информацију нам потврђују и у Занатско-предузетничкој комори Републике Српске. Тако на терену неријетко имамо грађевинаре који долазе са других подручја, запослене пензионере, а угоститељске услуге често у сезони обављају и школарци.

„Велики број занатлија ради на црно, а утиче и близина Дубровника који ће увијек одвлачити квалитетну радну снагу. Радна снага на овим просторима се може задржати само повећањем личних примања, а то се само може ријешити заједничким снагама предузетника, Занатско-предузетничке коморе, Владе у виду субвенција, олакшица предузетницима и других начина лакшег привређивања предузетника“, рекли су за “Директ” из Занатско-предузетничке коморе Републике Српске.

Гашењем сеоских домаћинстава нестају и занатски радници

На мањи број занатских радника првенствено је, како нам кажу из Занатске коморе, утицало гашење сеоских домаћинстава и недостатак дјеце са села, која су у већини случајева ишла на занате и постајали добри мајстори, јер су одмалена стицали радне навике.

„Школство би морало да мијења образовање и да образује кадрове који су потребни домаћем тржишту. Требало би да се посебна пажња обрати на практичну наставу и да се повећа број часова практичне наставе. Са побољшањем квалитетног образовања , аутоматски би се побољшао и квалитет занатлија на тржишту“, сматрају из Занатско-предузетничке коморе.

Уз то, како су нам рекли, стипендије током школовања могле би привући младе да изаберу занат.

“Свако поднебље је специфично за себе. На примјер, Пале и Соколац имају дрвопрерадјивачку индустрију , у Херцеговини је нема. А постоје занимања која свима требају, као што су конобари, кувари, пекари, грађевинци ( зидар, тесар, армирач), метална, електро,  занимања “, кажу за “Директ” из Занатско-предузетничке коморе.

Муку муче и предузетници

Због свеопште ситуације муку муче и бројни предузетници који нису у стању да обученим радницима приуште примања каква су у окружењу.

„Кад примиш почетнике, недовољно обучене раднике, обучиш их и уложих у њих, а они одоше у сусједне земље гдје су много веће плате“, каже за наш портал из Занатско-предузетничке коморе.

О запошљавању у РиТЕ Гацко које је донијело проблеме власницима приватних предузећа писали смо раније.

У завидном положају нису ни власници угоститељских објеката у Требињу.

Неки са којима смо разговарали кажу нам да коректим односом према радницима уз плате које се овдје могу понудити успију да задрже већи дио радника, али ипак свјесни су да свако жели што боље услове за себе и да не могу понудити плате као у Дубровнику, гдје ради велики број Херцеговаца.

“Имали смо у неком тренутку проблем с одласком радника, углавном млађих, који желе већу плату коју им нуди Дубровник, а са којом ми апсолутно не можемо да се такмичимо. Тако да смо у том погледу немоћни, али ми смо успјели да задржимо велики број радне снаге. Те плате које нудимо у сезони не смањујемо ни ван сезоне, већ се оне наредне сезоне само повећају.

Нудимо добре услове за рад, добру плату и пријатељски однос са комплет персоналом да им се изађе у сусрет кад год некоме нешто затреба, гледамо их као чланове породице и то је нешто што их задржава код нас”, рекла је за наш портал Бранка Илић, директорица једног требињског хотела.

(Директ) Фото: БН