Власник ЕЛИНЦ-а са којим је РС склопила тајни уговор на ОФАЦ-овој листи

Због овог и Република Српска, чији су лидери и компаније повезане са њима, укључујући предсједника Милорада Додика и његову дјецу, након уврштавања на ову листу остали без рачуна у банкама, могла би имати озбиљних проблема и угрозити рад институција.

Није познато да ли су потписници ИТ уговора из Српске уопште знали за ово или су због тога и сакрили од јавности да набављају софтвер од компаније која је под санкцијама.

Он што је сигурно да дајући и новац и приступ кинеској компанији која је под сумњом да производи и продаје „проблематичан софтвер и врши незаконит надзор“ може озбиљно изложити опасности и угрозили Републику Српску и њене институције.

Шта каже ОФАЦ-ова листа

Према подацима које смо пронашли на сајту ОФАЦ-а, односно америчке Канцеларије за контролу имовине странаца тамошњег Министарства финансија, нови партнер којем ћемо платити софтвер 57 милиона марака, Цхина Елецтрониц Цорпоратион (ЦЕЦ) санкционисан је почетком јуна 2021. године од када се налази на посебној, такозваној Нон-СДН листи.

Ради се о Нон-СДН санкцијама које се односе на одређене компаније војно-индустријског комплекса и забрањује се било какво улагање или трговање вредносним папирима са њима, те се будно надзиру све њихове трансакције и пословање ван Кине, са могућношћу њиховог заустављања.

Санкције матичном ЦЕЦ-у

На листи санкција налази се “ЦЕЦ” који је у државном власништву НР Кине за који се наводи да је повезан и са компанијом Нањинг Панда Елецроницс Цомпанy Лимитед, као и Цхина Елецтрониц Тецхнологy Гроуп Цорпоратион. Ове компаније су власнички повезане.

Компанија ЕЛИНЦ, која се бави производњом војне опреме и софтвера у више извора и медија, наводи се као филијала ЦЕЦ-а. На сајту египатског Сајма одбране који ће бити одржан сљедеће године ЕЛИНЦ ће бити учесник, а најављен као филијала “у стопостотном власништву Цхина Елецтроницс Цорпоратион (ЦЕЦ), основана 1989. године у Пекингу, Кина”.

“Фокусиран на одбрамбену електронику, индустријска рјешења и сајбер сигурност, ЕЛИНЦ пружа најсавременије производе и системе, као и подршку животног циклуса која покрива консултантске, развојне и сродне услуге“, наводи се у опису пословања ове компаније.

Шта је Нон-СДН листа санкција?

Нон-СДН листа односи се на појединце или ентитете који су подложни одређеним санкцијама које је наметнула Канцеларија за контролу стране имовине, али се не суочавају са потпуним блокадама као они који се налазе на листи посебно одређених држављана (СДН).

Нон-СДН санкције су обично мање строге и могу укључивати ​​ограничења на одређене трансакције или активности, а не потпуно замрзавање имовине. Ради се о списку различитих листи које нису потпуно блокиране, али могу укључивати ​​забране одређених трансакција, ограничења улагања или друге регулаторне мјере.

У додатном опису на често постављаним питањима у вези ове листе, а која се односи на војно-безбједносну индустрију, напомиње се посебно да се овдје може радити о њиховом надзору, о чему је портал ЦАПИТАЛ раније писао.

ОФАЦ очекује да ће користити своје дискреционо право да циља, посебно, на особе чије операције укључују или подржавају, или су укључивале или подржавале, надзор особа од стране кинеских технолошких компанија које се одвија ван НРК-а. Такође, исто се односи и на развој, маркетинг, продају или извоз кинеске технологије надзора која је, била је или може бити кориштена за надзор вјерских или етничких мањина или за на други начин олакшавање репресије или озбиљне повреде људских права“, наводи се у напомени од 3. јуна 2021. када су и уведене санкције овим компанијама.

Шта је Српска потписала?

Влада РС потписала је почетком јуна уговор о набавци заштитног софтвера од кинеског ЕЛИНЦ-а за који ће искеширати 57 КМ. На овај уговор је одмах стављена ознака тајности, а Агенција за информационо-комуникационе технологије потврдила је медијима информацију тек када је ЦАПИТАЛ о томе објавио текст.

Потврдили су да тим софтвером планирају под један кишобран ставити све институције и установе, њих 780. Више детаља, осим тога да планирају дата центре и чворишта нису дали, а ни су ни објаснили са којим људством то планирају увести.

Као разлог за набавку софтвера од Кинеза навели су резултате анализе да је стање у ИТ сектору институција и установа у Српској, очајно и да је хитно потребно да се оно среди, а да ће лиценце за овај софтвер узети на десет година.

Подсјетимо, Влада РС, Предсједник РС, Агенција за државну управу РС и други су због увођења санкција у октобру прошле године остали без подршке за службене домене званичних сајтова, а након (крајем децембра) тога десио се и хакерски напад на ИЗИС (Интегрисани здравствени информациони систем). Пар дана касније, процурили су подаци корисника Пореске управе РС и нашли се у понуди на даркwебу.

Република Српска потрошила је до сада стотине милиона марака за набавке разних софтвера, додјељујући послове углавном фаворизованим компанијама, а неке од њих нашле су се такође на ОФАЦ-овој листи санкционисаних правних лица повезаних са породицом Милорада Додика.

(Цапитал) Фото: Цапитал