Влада Републике Српске ризикује да добије санкције?!

– Након открића да је Влада Републике Српске потписала тајни уговор од 57 милиона марака за дигиталну заштиту са кинеском компанијом у власништву корпорације повезане са војном индустријом, која је под америчким санкцијама од 2021. године, економисти упозоравају да власти тако ризикују проширивање америчке “црне листе”.

Влада Републике Српске већ мјесецима се суочава с изазовима у дигиталном простору, као посљедицом америчких санкција информационим компанијама, а рјешења која у тајности проналазе могла би произвести додатну штету.

Недавно је пословни портал Цапитал открио да је Влада почетком јуна потписала уговор са кинеском фирмом “Елинц” за набавку софтвера за дигиталну заштиту у свим институцијама, те да је на уговор стављена ознака тајности.

Планирано је да се системи поставе у све ентитетске институције на период од десет година. Цапитал је објавио да су се власти одлучиле на овај корак након гашења домена Владе због увођења америчких санкција, хакерских напада те цурења података, као и низа других изазова. Сам “Елинц” је дио корпорације која се налази на листи америчких санкција.

То би могло створити додатне проблеме, сматра економска аналитичарка Светлана Ценић. Она објашњава да могу бити санкционисани сви они који сарађују с онима који су на ‘црној листи’ Министарства финансија ОФАЦ, а то укључује све фирме и лица, у овом случају и Владу.

“Ради се о платном промету, о финансијским трансакцијама, а ОФАЦ је ту врло јасан – кад неко дође на ‘црну листу’, могу бити кажњени сви они који сарађују или врше платни промет, купопродају”, каже Ценић.

На интернет станици компаније “Елинц Цхина” наводи се да је то подружница у стопостотном власништву “Цхина Елецтроницс Цорпоратион” (ЦЕЦ).

ЦЕЦ се од јуна 2021. године налази на америчкој листи санкција, односно ЦМИЦ листи, када је Уред за контролу стране имовине Министарства финансија (ОФАЦ) додао прописе за проведбу раније извршне наредбе која се односи на улагања у вриједносне папире којима се финансирају комунистичке кинеске војне компаније.

Листа ЦМИЦ је циљана санкција која ограничава особе из САД-а да купују или продају вриједносне папире којима се јавно тргује компанијама које су одређене као оперативне, или које су дјеловале у сектору одбране и сродног материјала или сектору технологије надзора привреде Кине. Наредба је допуњена 3. јуна 2021. године и односи се на кинески војно-индустријски комплекс и кинеске технологије надзора.

Санкције забрањују обављање трансакција вриједносним папирима између америчких држављана и компанија на листи. С измјенама и допунама листе санкција, забрањена је свака куповина или продаја вриједносних папира којима се јавно тргује, или било којих вриједносних папира којима се јавно тргује.

Куповина софтвера од компаније која сарађује са војним структурама, и још је на америчкој ‘црној листи’, доноси и ризик, сматра уредник портала Цапитал, Синиша Вукелић. Појашњава да је сарадња између Владе и кинеске компаније проблематична из неколико углова.

“Прво, да ли је Влада знала да је ова фирма под америчким санкцијама. Ако је знала и поред тога склопила посао, онда је свјесно у ризик довела, не само тај пројекат, већ и могуће проширење америчке ‘црне листе’, када су у питању правна и физичка лица из РС”, каже Вукелић.

Ако није знала, онда се поставља питање одговорности највише извршне власти у Републици Српској да тако вриједне послове обавља без детаљне провјере и припреме, сматра Вукелић.

Каже да то не искључује ни личну одговорност појединаца који су припремали и ставили приједлог на гласање на сједници Владе.

“И то показује како се приступа тако важним и великим пословима попут овог који је вриједан близу 60 милиона марака”, додаје он.

Предсједник Владе Радован Вишковић није одговарао на позиве новинара Детектора.

Из Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске огласили су се саопштењем у којем су навели да је Влада у протеклих годину дана извршила детаљну анализу стања информационе безбиједности у јавној управи и критичним инфраструктурама, израдила смјернице развоја информационе безбиједности и извршила пројектовање новог националног система заштите који – по обиму, ресурсима и сложености – представља највећи информационо-комуникацијски технолошки пројекат у овом ентитету.

Казали су да се до краја аугуста очекује почетак провођења пројекта, а на упит Детектора нису одговорили.

Економистица Светлана Ценић каже да је питање како ће “Елниц” наплатити услуге јер је Русија развила свој систем наплате након искључења из СWИФТ-а, а након тога и Кина свој.

“Али ми нисмо, користимо СWИФТ. Ако су неке фирме на ОФАЦ-овој листи, њихов рачун се контролише”, каже Ценић.

Систем СWИФТ омогућава већину међународних новчаних и сигурносних трансфера.

Ценић каже да уговор није јавно објављен, али без обзира на то, бит ће га тешко провести.

“То је кажњиво, Америка има на то право. Знамо ко контролише финансијске токове у свијету. Можда су склопили уговор у нади да ће добити неки кредит. Не могу да схватим да неко ко се бави финансијама може себи да дозволи да уђе у такав ризик, знајући шта су посљедице”, каже Ценић.

Тренутно се на листи санкција налази 46 кинеских компанија те додано њихове подружнице. Сам “Енлиц” није на листи санкција.

ОФАЦ је у објашњењу санкција навео да је утврђено да Кина све више експлоатише капитал САД-а за ресурсе и за омогућавање развоја и модернизације својих војних, обавјештајних и других безбједоносних апарата, што и даље омогућава Кини да директно пријети САД и америчким снагама у иностранству, укључујући развој и примјену оружја за масовно уништење, напредног конвенционалног оружја и злонамјерних цyбер акција против САД-а.

Утврђено је да ове компаније представљају пријетњу, која има свој извор великим дијелом изван САД-а, за националну безбиједност, вањску политику и економију САД-а и проглашена је национална ванредна ситуација у вези са том пријетњом.

Компанија са којом је Влада Републике Српске потписала уговор на својој страници наводи да су овлаштени од кинеске владе за извоз војних артикала и путоказ глобализацијских напора кинеске одбрамбене електронске индустрије, те да је “Елниц” важна платформа за међународну сарадњу у ИТ индустрији за Кину.

Према информацијама доступним на интернет страници, тренутно је “Елинц” присутан у више од 160 земаља и региона широм свијета и има филијале у 23 земље.

Центар за нову америчку сигурност (ЦНАС) пише да је извршном наредбом из јула 2021. проширен циљ политике ЦМИЦ листе, укључујући нова овлаштења за владу да санкционише фирме које раде у кинеској технологији надзора “како би се олакшала репресија или озбиљна повреда људских права, поред претходно укљученог сектора одбране и сродног материјала”.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је потреба Владе РС за цyбер заштитом постала нужна, али да је такав посао морао бити обављен кроз међународни тендер гдје се траже најбољи понуђачи и компаније с искуством.

Напомиње да су Влада РС и њене агенције до сада склопиле уговора с “Проинтером” и другим домаћим компанијама.

Детектор је раније писао о томе како су санкционисане фирме, због веза с предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, на тендерима зарадиле 500 милиона марака.

Проблем је, према ријечима Павловића, и то што није било јавног тендера, као и што је уговор склопљен тајно са компанијом која је дио корпорације која је на ОФАЦ-овој ‘црној листи’.

“То је врло опасно јер, са економске тачке гледано, ОФАЦ може по том основу да и Владу РС стави на ‘црну листу’, а то би тек била катастрофа за грађане. Очигледно људи у Влади нису ни свјесни шта раде”, сматра Павловић.

(<стронг>Детектор) Фото: Влада РС