ФЗО новим кредитом покушава да зачепи дубиозу у болницама

Нова кредитна финансијска инјекција од 100 милиона КМ за Фонд здравства примаће се у неколико наврата. До 30. јуна већ је исплаћено 20 милиона КМ.

“Уствари, ради се о кредитној зависности. Као што су наркомани зависни од дроге, тако је наш здравствени систем постао завистан од кредита”, каже бивши министар здравства Републике Српске доктор Слободан Станић.

“Не знамо докле све ово иде? Каква је наша будућност? Како да опстане здравствени систем који крвари већ дужи временски период? На милијарде смо дужни. Колико смо само апеловали да се реконструишу болнице које су у катастрофалном стању, посебно болница у којој ја радим у Приједору. Насупрот тога видимо да Фонд само има ново задужење”, додаје докторка Маја Драгојевић Стојић из болнице “Др Младен Стојановић” из Приједора.

“Закључно са 30. јуном ове године, обавезе Фонда по основу кредита износе 174,5 милиона КМ. Насупрот томе, дуг према Фонду за доприносе за здравствено осигурање износи око 177 милиона КМ, што указује на то да редовна уплата доприноса може смањити потребу за кредитним задуживањем”, правдају се у Фонду.

Дугове од доприноса створио је други јавни ситем који опрашта те дугове. Пореска управа годинама вришти о неизмиривању доприноса, али сваке године отвара нове пореске картоне са репрограмима. Прије тог тзв. брисања, у јуну прошле године, само десет највећих здравствених дужника на челу са УКЦ-ом на црту је имало преко 140 милиона КМ.

“Свједоци смо и у овој, али и у прошлој години да уколико неко од великих јавних предузећа не измири своја дуговања одмах долази до колапса и немогућности измирења транши ка домовима здравља и болницама. Ово задужење личи на управо на то, у сврху текућег пословања”, каже доктор Желимир Нешковић из Дома здравља из Лопара.

Још једна релативно нова бољка здравства Српске узима данак. За одржавање Интегрисаног здравственог информационог система од планираних 800 хиљада дошло се до 1,2 милиона што је 400 хиљада више.

“Систем који од самог старта не функционише, који нема ни лиценцу за своје функционисање, који нам сваки дан отежава услове рада у здравственим установама. То је систем који би требало тим парама да се унаприједи?”, јасна је докторка Драгојевић Стојић.

Свеопшта потрошња, без наде у позитиван биланс – дијагноза је економиста.

“Највећи је проблем што се дуг мора вратити. Мора се вратити или у новцу или сиромаштвом. Ми ћемо највјероватније то да вратимо сирмаштвом”, каже економиста Алекса Милојевић.

Лијек би ипак могао да се нађе путем старе народне – риба смрди од главе.

“Треба кренути од Министарства здравља и социјалне заштите, онда прећи на Фонд, а онда се позабавити директорима здравствених установа и њиховом одговорношћу. Само на тај начин, то шупље буре би се могло зачепити и тада ће текућа средства која се убирају бити довољна да одрже здравствени систем”, наводи доктор Станић.

Уз то Станић и даље вјерује да је добра опција растерећење здравственог система преко дијела ПДВ-а од узрочника разних обољења - алкохола и цигарета. Ту причу, 2013. блокирала је Управа за индиректно опорезивање.

(БН) Фото: Илустрација