Како се СНСД-овац из Теслића докопао земљишта на Јахорини

Продано земљиште је заправо државна имовина. У нашој земљи, од 2005, уз измјене и допуне током година, на снази је Закон о привременој забрани располагања државном имовином БиХ који је донио високи представник.

Закон је јасан

А Уставни суд БиХ прије више од мјесец донио је Одлуку У-6/24 у којој се наводи да продаја некретнина у власништву РС, које се налазе у оквиру посебног подручја Јахорина јавним надметањем – лицитацијом, није у сагласности с Уставом БиХ.

Утврђено је и да је оспорена одлука ништавна и да престаје важити од дана објављивања те одлуке у Службеном гласнику РС.

“Влади РС и Министарству трговине и туризма РС је наложено да предузму одговарајуће кораке којима ће поништити све одлуке и активности које су засноване на оспореној одлуци”, наведено је у одлуци Уставног суда БиХ.

На наведеној сједници Уставни суд БиХ је утврдио и Одлуку У-3/24 у којој се наводи да промјена намјене шумског земљишта и привременог кориштења шумског земљишта у друге намјене Владе ФБиХ није у складу са Уставом БиХ. Ради се о земљишту у Варешу које је Влада ФБиХ дала на кориштење компанији Адриатиц Металс.

Из федералног Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства средином јула истакли су да је “Министарство опредијељено и у обавези је да проводи одлуке Уставног суда БиХ”.

Очекивано, предсједник Републике Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик реаговао је ријечима: “Уставни суд, који нема легитимитет јер нема судија са територије РС, показује да ни одредбе Устава БиХ не поштује.”

“За сада и заувијек имовина припада РС и ФБиХ. Дакле, споразум РС и ФБиХ све рјешава. Заједнички ниво нема имовину”, поручио је Додик у другом наврату.

У међувремену, из Тужилаштва БиХ је за РСЕ почетком августа речено да је “9. маја запримљен поднесак – пријава, која је путем система за аутоматску алокацију предмета додијељена у рад поступајућем тужитељу”.

Из Министарства трговине и туризма РС кажу нам да је “Влада РС усвојила на сједници 1. фебруара 2024. Информацију о спроведеном поступку јавне продаје непокретности у својини РС у дијелу 1/1, а по основу јавног огласа, са Приједлогом закључка”.

“Након припреме нотарског уговора, у складу са Закључком Владе, уговор су 13. фебруара 2024. потписали министар трговине и туризма Денис Шулић и директор компаније Дрво-експорт Теслић, од када је, у складу са уговором, текао рок од 30 дана за уплату износа.

Компанија Дрво-експорт Теслић уплатила је средства у предвиђеном року, након чега је покренут поступак уписа власништва, који према одредбама Закона о општем управном поступку РС не може трајати дуже од 30 дана, а у којем је РУГИПП уписао власништво купца над предметним земљиштем”, истичу из Министарства.

Наводе да је “јасно да су, узимајући у обзир наведене датуме и прописане рокове, све активности везане за промет и упис власништва над непокретностима које су биле предмет поступка проведене прије доношења Одлуке Уставног суда БиХ”.

“Министарство још једном наглашава да су по овом предмету све активности реализоване у складу са Уставом и законима РС и у складу са надлежностима датим Дејтонским споразумом, те да, како смо и раније истицали, никоме нећемо допуштати да негира те надлежности и намеће неке одлуке и да ћемо против свих који то буду радили покренути поступке пред надлежним органима РС”, категорични су из Министарства.

На надлежним институцијама је да помно прате и осигурају провођење одлуке у овом конкретном случају, кажу из ОХР-а

А из ОХР-а за наш лист кажу да су “одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће и морају се у потпуности поштовати и уредно проводити”.

“Све друге радње би представљале кршење владавине права, као суштине европских вриједности”, подвлаче из ОХР-а.

Др. сци. иур. Давор Трлин, доцент на Интернационалном Бурцх универзитету Сарајево, на предметима Уставно право и Међународно право и дипломатија, објашњава нам да је једна федерална јединица, ентитет, донијела закон – Закон о статусу државне имовине која се налази на територији РС-а и под забраном је располагања. То је, наглашава, супротно и са принципом нормативне хијерархије.

Сматра да политичке елите из РС не споре државу као титулара државне имовине, већ је уопште не признају.

– Тврде да је Даyтоном извршена расподјела. Да није негација и приговора из РС, могао би се донијети закон о привредном кориштењу државне имовине. Истим би се законом (ни у једној ситуацији не би дошло до преноса права власништва) уредиле обавезе уплате накнаде држави и уплате правичне надокнаде ако се имовина не може вратити у првобитно стање или је њена првобитна намјена трајно изгубљена, каже др. Трлин.

С обзиром на спорења из ентитета РС, поручује др. Трлин, ово се питање сада треба и једино може уредити ентитетским законима. Компромисно рјешење би, истиче, могло бити да се кроз Комисију за државну имовину у складу са Законом о привременој забрани донесу потребне одлуке, али и у томе дијелу политички представници РС ће поновити исте аргументе.

Др. Трлин подсјећа на Закон о привременој забрани располагања државном имовином у којем је прописано да “Комисија за државну имовину основана Одлуком ВМБиХ може, на приједлог заинтересоване стране, да одлучи да одређену државну имовину изузме од привремене забране према овом закону”.

Каже да је новина у Одлуци У-3/24 да је утврђено да се и давање на привремено кориштење у другу намјену, али и промјена намјене сматрају “располагањем”, у смислу Закона о привременој забрани располагања државном имовином.

– На основу правног схватања, успостављена је нормативна хијерархија између државног устава и ентитетског устава, гдје се устави и закони ентитета, и опћи правни прописи, као и други акти које усвајају ентитети, сматрају актима ниже правне снаге у односу на државне, наглашава др. Трлин.

Поручује да је “неизвршење одлука Уставног суда БиХ кривично дјело по КЗБиХ”, а “кривично дјело је и неизвршавање одлука високог представника”. Истиче да, како је схватио, Тужилаштво БиХ проводи одређене истражне радње, али не зна се има ли конкретних осумњичених или је ријеч о НН лицима.

Инвеститори би требали провести ригорозну дубинску анализу пије разматрања било каквог улагања у БиХ, наведено је на страници Стате Департмента

– Неопходно је почети поступак измјене стања у земљишним књигама, да се упише државна имовина са уписом права у корист државе. Редовни судови би могли бити адреса, истиче наш саговорник и подсјећа да није само РС радио препис државне имовине већ да је и у кантонима гдје је ХДЗ власт (Западнохерцеговачки, на примјер) имовина БиХ такођер била предмет присвајања.

Наметање одлуке

Каже да је Законом о привременој забрани располагања државном имовином прописано да та забрана остаје на снази до ступања на снагу закона о државној имовини БиХ.

Скептичан је да ће ПСБиХ усвојити закон, па сматра да би то могао и требао урадити високи представник наметањем одлуке у оквиру које је тај закон (чији би садржај био у складу са одлукама Уставног суда БиХ о државној имовини), а који би онда у ПСБиХ био верификован.

А Амбасада Сједињених Држава у БиХ на друштвеној мрежи X објавила је изјаву Стате Департмента о инвестицијског клими за 2024. за нашу земљу.

У дијелу изјаве наведено је да је “у јулу 2024. Уставни суд БиХ, у два случаја високог профила, пресудио да ентитети нису надлежни да располажу државном имовином на било који начин, укључујући власништво, закуп, концесију или привремено кориштење”.

(Ослобођење)