Кредитини рејтинг Српске као у Монголији и Никарагви

У мору негативних вијести о кашњењу буџетских исплата, у Влади Српске су изгледа копали и рукама и ногама да нађу неку повољну економску вијест, па саопштили да ће Република Српска и ове године добити исту оцјену кредитног рејтинга као прошле године, те да је буџет стабилан.

„Ево имамо информацију да је ова агенција, европска, која ради рејтинге, дала исти рејтинг као и прошле године. Чак ми имамо много боље параметре, али с обзиром да су нам уведене санкције кажу нису у могућности да дају бољи рејтинг. Значи стабилан је рејтинг, стабилно функционисање Републике Српске“, рекла је Зора Видовић.

Оно што Зора Видовић није рекла је да претходна оцјена Б, која ће према њеним ријечима бити потврђена, спада у оцјене које се дају земљама спекулативног карактера, несигурним за инвестиције.

Земље које с тим кредитним рејтингом емитују хартије од вриједности, рангирају се као треш односно смеће под наводницима. Такође, оно што министарка финансија РС није рекла је и да они посебно плаћају стране финансијске агенције како би уопште добили оцјену кредитног рејтинга, иако држава Босна и Херцеговина већ ради тај посао и добија такође оцјене кредитног рејтинга које важе и за Републику Српску.

„Кредитни рејтинг је нешто на шта се већ годинама издвајају паре. То је потпуно бесмислено, јер се кредитни рејтинг државе Босне и Херцеговине такође ради и на истом је нивоу, па се може користити. Тако да је то још један од трошкова које Република Српска прави беспотребно. Поред тога, то је кредитни рејтинг који имају Монголија и Никарагва, тако да немамо се ни са чим добрим похвалити, већ треба да нас буде срамота.“, поручује Драшко Аћимовић, економиста и бивши дипломата.

„Република Српска плаћа оцјену кредитног бонитета зато што се мимо Босне и Херцеговине задужује на међународном тржишту. Та оцјена није потребна за задуживање на домаћем, али јесте за инвеститоре на међународном, а Република Српска се задужује вани, као што је о био случај са бечком и лондонском берзом. А инвеститори неће да троше вријеме да истражују о каквом ризику се ради.", поручује Марко Ђого, професор економских наука.

Управо због тога, кредитни рејтинг који задржава стабилност ионако ниске оцјене значи и високе камате на кредите које земља узима. Земље које имају кредитни рејтинг и већи од РС, попут Јамајке, Хонудраса и Албаније, емитују петогодишње обвезнице по каматама од 3,5 до 6,7 одсто. Док на примјер Сенегал, који има исти рејтинг као РС, задужује се по каматама од 6,25 одсто на иностраном тржишту.

„Тај рејтинг говори да не постоји никаква шанса за улагања, за посуђивање новца да тако кажемо, једноставно руководтво РС које је у потпуности изоловано, просто је изопштено из свих свјетских међународних финансијских токова. Српска са овом влашћу нема чему да се нада и једино рјешење је да ова Влада поднесе оставку.“, каже Игор Црнадак.

С обзиром да представници власти врло често пореде економску ситуацију Републике Српске и Србије, довољно је рећи да је оцјена кредитног рејтинга Србије ББ+, односно попела се довољно далеко да буде означена као земља са врло стабилним и позитивним изгледима и као сигурна земља за инвестиције.

„Босна и Херцеговина, а и Република Српска има врло ограничена средства да враћа не превелика средства које је узела, па зато и имају кредитни рејтинг који је један од најгорих у Европи. Ево нпр Словенија већ има рејтинг А, Хрватска је на граници да пређе у А, већ је прешла у инвестициони, нема шпекулативне инвестиције, Србија је такође то направила задњих пар година.“, објашњава Марко Ђого.

Према наводима аналитичара, до побољшања оцјене кредитног рејтинга може доћи само уколико се постигне доношење политичких одлука заснованих на консензусу и добром политичком амбијенту. Што, очигледно, није извјесно да ће се десити у Републици Српској.

(БН) Фото: Влада