Модрича: Руси бјеже од обавеза за гудронску јаму

Ни пет дана након овог инцидента, управа на челу са Владимиром Онишченком није нашла за сходно да се огласи и објасни јавности зашто 17 година од приватизације није ријешила овај проблем, а према утисцима начелника Модриче који се са њима састао, конкретних активности са њихове стране неће бити ни у наредном периоду.

„Они сматрају да немају обавезу да ријеше овај проблем јер тврде да према приватизационом уговору Гудронска јама није ушла у приватизациону масу. Међутим, то је нус производ рафинерије и налази се на двије катастарске честице. Власник једне је Република Српска, а друге Рафинерија уља Модрича“, каже начелник Јовица Радуловић.

Према његовим ријечима, једина помоћ која је стигла из рафинерије, била је у виду њихове ватрогасне службе која је учествовала у гашењу пожара.

Међутим, дванаест година раније, власници руске компаније “Зарубежњефт”, која је приватизовала нафтну индустрију Српске, причали су сасвим супротно.

Не само да нису оспоравали обавезу санирања депоније, већ су тврдили да је то један од њихових приоритета.

“Приватизацијом Рафинерије уља Модрича обавезали смо се да, у сарадњи са локалном влашћу и ресорним министарствима у Републици Српској, ријешимо проблем Гудронске јаме. То подразумијева ликвидацију депоније гудрона као еколошког проблема у најскорије вријеме”, рекао је у јануару 2012. године тадашњи директор „Зарубежњефта“ Николај Брунич.

Он је тада казао да предстоји израда планова и активности на уклањању отпадног материјала, након чега ће се почети са реализацијом.

“Договором са локалном заједницом рјешавамо све проблеме и нема потребе да се обраћамо судским или другим институцијама”, рекао је тада Брунич.

Да обавеза постоји потврдили су и у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

Они су прије неколико дана навели да је то дефинисано еколошком дозволом која је издата рафинерији, а према којој су наложене мјере за одржавање подручја око Гудронске јаме прије и током санације.

Све је, како су рекли дефинисано динамичким планом по којем је Рафинерија уља дужна да санира депонију до истека рока важења еколошке дозволе, а то је 2025. година.

Иначе, ранији ревизорски извјештаји предузећа недсвосмислено показују да су у овом предузећу били свјесни обавезе да ријеше проблем одлагалишта.

Тако су примјера ради, прошле године на конту дугорочних резервисања имали 8,9 милиона марака са санацију Гудронске јаме, што је по процјенама није довољно да се проблем ријеши.

„Друштво је овај износ евидентирало на основу извјештаја о испитивању изводљивости обраде киселог гудрона и концептуалном дизајну санације урађеној од стране друштва „ДЕЦ Н.В.“ из Белгије у 2015. години. Поред наведеног, од друштва смо добили извјештаје о процјени санације Гудронске јаме у коме су наведени значајно већи износи средстава неопходни за санацију од износа које је друштво евидентирало у пословним књигама“, наводе ревизори.

Коментар смо тражили и од “Рафинерије уља Модрича” а објавићемо га уколико га добијемо.

Подсјећамо, од 1967. до 1992. године у Рафинерији уља Модрича прикупљана су отпадна моторна и индустријска уља са простора цијеле бивше Југославије.

Третирана су поступком рерафинације са сумпорном киселином и активном глином, а том поступку као нус производ настајао је рафинеријски отпад, односно  кисели гудрон, који је одлаган на локалитету „Гаревац“ у рупама насталим ископавањем шљунка.

Ово одлагалиште је затворено 1999. године јер је „Рафинерија уља Модрича“ престала да примјењује технологију за обраду отпадних уља са сумпорном киселином, тако да се од тада у овом предузећу више не продукује кисели гудрон.

Међутим, проблем је остао неријешен и двије деценије касније, а у међувремену око јаме су се формирала насеља са више хиљада људи који су изложени токсичним испаравањима.

То је показала и анализа Института за заштиту и екологију Републике Српске којом је  потврђено присуство отровних материја, због чега су грађани позвани да активности на отвореном сведу на минимум.

Рафинерија уља продата је 2007. године заједно са Рафинеријом нафте у Броду и мрежом пумпи „Нестро Петрол“ руској компанији „Њефтегазинкор“ за 236 милиона КМ.

Руси су куповином већинског дијела постали власници права али и обавеза рафинерије.

Основна дјелатност рафинерије већ годинама је услужна прерада за “Оптима групу” која је уједно и власник производног процеса у рафинерији.

Рафинерија уља Модрича завршила је прошлу годину у минусу од 2,04 милиона КМ, чиме се акумулирани губитак овог предузећа повећао на 110,9 милиона марака.

(Цапитал) Фото: БН