Када ће Република Српска добити свог Санадера?

Јавност су посљедњих дана узурпирали бомбастични медијски наслови о хапшењима високих функционера странака из владајуће коалиције, због злоупотреба у Шумама Српске. Лисица на рукама директора, управника, предсједника, те разних оптужница против звучних имена у политици, не мањка ни у овој предизборној трци.

„До сада смо више пута свједочили да је у питању спортско правосуђе. Ухвате, пољубе, усликају се и пусте. Онда то све заврши у ладици и чека се, случајно или због презаузетости тужилаца и судија, да дође до застаре или заборава“, каже комуниколог Младен Бубоњић.

Ипак, мало ко заврши иза решетака, а оптужнице су углавном закључане у ладици до наредних избора, и откључавају се само да би постале инструмент у политичкој борби.

„Али имамо од прошлих избора ситуације да се хапсе чланови који су дио исте коалиције. То је та порука гдје једна странка жели показати другој да није толико снажна колико мисли. Што у једном дијелу грађанства утиче да не постигне та странка резултат. Дакле разумјели смо поруку“, поручује Тања Топић, политички аналитичар.

Изгледа да су и у највећој владајућој странци схватили да су хапшења која мимоилазе функционере из њихове странке превише очигледна, па су у посљедњој полицијској акцији жртвовали и људе из сопствених редова.

Ипак, новинар Владимир Шушак, који је свједок многобројних изборних циклуса, каже да не памти скоро ниједан судски процес који је послао неког политичара иза решетака због корупције или злоупотребе на више година.

„Врло мали број, или ниједан случај не памтим да је окончан. Немамо уопште судских пресуда, и све се углавном користи и даље у пшолитичке сврхе. Можда с циљем дисциплиновања политичких партнера, партија и слично. Сами политичари у својим коментарима оваквих дешавања признају да је у питању политичка борба. Дакле, они признају да је правосуђе корумпирано и да је под политичким утицајем. Небитно чијим, али јесте. Правосуђе је политички инструмент, што никада не би требало да се деси“, сматра Шушак.

 У прилог томе говоре и многе неотпаковане афере које никада нису доживјеле конкретан епилог. Да је правосудним институцијама одједном прорадила савјест и да су почели да раде по заклетви коју су положили, не вјерује ни Јелена Тривић.

„Наравно да је свако ко је крив треба да буде процесуиран. Али онда треба да поставимо питање и Алумине, и Фармленда и Банке Српске и бројних других афера које су потресале РС, а по питању којих правосуђе ништа није урадило. Не можете више ни да се сјетите афера које су биле, а гдје било на стотине хиљада марака, па и преко милијарду, пара отетих од народа“, каже предсједница Народног фронта.

Аналаитичари подсјећају да постоје двоструки аршини када је у питању однос према раду правосудних институција. Те да хапшења високо рангираних људи унутар једне коалиције постаје све чешће, што подгријава сумње да је правосуђе продужена рука власти, објашњава Тања Топић.

„Ако су ухапшени чланови који припадају највећој политичкој партији, онда се грми на сав глас да се ради о политички монтираним процесима, политизацији, те да је Тужилаштво то које покушава дисциплиновати политичаре на правди Бога.“, категорична је Тања Топић.

Примјери који су били под будним оком јавности и хапшења која су довела поједине високе званичнике на оптуженичку клупу и у судски процес, углавном су завршавали ослобаајућим пресудама.

Република Српска ипак није добила свог Ива Санадера, с обзиром на то да је пресуђено да нема кривице ни у случају Банке Српске, али ни у случају Александра Џомбића,бившег премијера, који је, иако оптужен за злоупотребу службеног положаја, изашао из Суда као слободан човјек.

А ко ће, и да ли ће уопште ико, одговарати за отуђени новац из буџета Републике Српске?

(БН) Фото: Илустрација