Чему издвајања из буџета за представништва у иностранству?

Представништво Републике Српске у Аустрији новом одлуком Владе добило је највише средстава, 700 хиљада марака више. Представништво у Белгији умјесто досадашњих 800 хиљада марака на располагању ће имати округло милион. Представништво у Русији добило је 90.000, а оно у Србији 30 хиљада марака више. Истовремено, смањен је износ за оснивање и рад нових представништава. Представништво у Грчкој остало је без 30 хиљада марака, док представништва у Њемачкој, Израелу и САД-у остају на првобитно планираним износима. 

„Република Српска има право да оснива привредна представништва у иностранству по основу свога чланства у Скупштини европских регија. По дефиницији представништва имају за циљ да промовишу Републику Српску у иностранству и да привлаче стране улагаче који требају да пласирају капитал код нас и да на тај начин отварају нове производне погоне и нова радна мјеста. Међутим, ја не видим неке велике користи до сада од тога“, каже бивши амбасадор БиХ Александар Драгичевић. 

Једини јавно доступан податак о раду представништава Републике Српске у иностранству јесте онај о износу новца који се издваја за њихов рад, каже Александар Трифуновић, уреднк портала Бука. 

„Ми никада нисмо добили извјештаје шта раде ти људи тамо, с ким су се састајали, који је допринос за те силне милионе које смо дали САД-у и ЕУ и какве користи имају грађани. То је ваљда сврха тих представништава. Када год питате о резултатима њиховог рада, добијете салве увреда због тога што се ви уопште занимате за то. Обрад Кесић, који је сигурно повукао највише тих средстава док је био у Вашингтону и за чијег је фантастичног лобирања Милорад Додик завршио на црној листи, иако је Република Српска давала близу колико даје Саудијска Арабија и Катар за лобирање у САД-у, именован је за шефа Мисије БиХ при ЕУ. Обрад Кесић, лобиста Милорада Додика је сада у Бриселу“, каже Трифуновић. 

Систем представништава Републике Српске у иностранству је неозбиљан и не доноси жељене резултате, сматра одборник у Скупштини града Бањалука Милко Грмуша. 

„Ако одете на сајт Владе Републике Српске и извршите увид у то како изгледају контакт подаци тих представништава видјећете да је то све неозбиљно. Представништва у САД и Њемачкој, а сложићемо се да се ради о важним државама, уопште немају свој сајт. На сајтовима других видите да су ту бајате вијести, па да је шеф представништва у Србији имао састанак са амбасадором БиХ у Србији који је из исте политичке организације. Мимо тога углавном имате посјете сајмовима и књижевним вечерима. Битно је, али нисам сигуран да толико пара треба да кошта. На једном од тих представништава Републике Српске имате босански језик као званични, што је куриозитет само за себе“, објашњава Грмуша. 

У дипломатско-конзуларној мрежи БиХ Срби по Уставу заузимају трећину мјеста и власт умјесто да искористи већ доступне дипломатске канале, каже Грмуша, од 2008. године до данас је на рад представништава потрошила готово стотину милиона марака, а резултати су изостали. 

(БН) ФОТО: БН