Корупција у БиХ јача од европске бирократије

И у посљедњем извјештају Европске комисије о напретку БиХ наглашено је да нема напретка у борби против ове друштвене пошасти.

Иако нема напретка на овом питању, истичу да је мањи напредак учињен у погледу борбе против организованог криминала.

"Иако су постојале неке оптужнице које се односе на корупцију на високом нивоу, укупни резултати у спречавању и сузбијању корупције, укључујући и на високом нивоу, остају без резултата због оперативне неефикасности и политичког уплитања. Постоје системски недостаци у оперативној сарадњи између агенција за спровођење закона у борби против организованог криминала, због неусаглашеног кривичног законодавства, слабе институционалне координације и веома ограничене размјене обавјештајних података. Криминалне организације искориштавају правне и административне рупе. Полиција је осјетљива на политичко уплитање. Финансијске истраге и запљена имовине су такође углавном неефикасни", истакнуто је у извјештају Европске комисије, што само илуструје колико проблема постоји у сузбијању ове негативне појаве.

Подсјећају да је Савјет министара усвојио стратегију о организованом криминалу, стратегију и акциони план за борбу против тероризма, ажурирану процјену ризика и пратећи акциони план за борбу против прања новца и финансирања тероризма, а да је контакт тачка за сарадњу са Еурополом почела да ради у јуну 2023. године.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, каже за "Независне" да је у БиХ, као и у остатку региона, велики проблем чињеница да је корупција постала стил живљења, и људима је углавном нормална и прихватљива.

"Да парадокс буде већи, САД су политичаре и функционере, чак и особе из правосуђа стављале на црну листу, а да нити једна институција надлежна за борбу против корупције није прстом мрднула. На крају зачараног круга су сами грађани, који на изборима награђују оне који су се у овом друштву 'снашли' јавно исказујући презир према губитницима који су махом поштени", сматра Топићева.

Међутим, према њој, домаћи политичари и домаће прилике нису једини кривци због свеприсутности корупције у БиХ. Топићева сматра да је и приступ саме ЕУ проблематичан, и назива га системском грешком.

"ЕУ је зарад стабилократије заклопила очи пред размјерама корупције и преговара, вјерује најкорумпиранијим политичарима, мислећи да су гаранција стабилности. На тај начин само су подстакли раст корупције, која је достигла ендемске размјере", истиче Топићева.

У недавно објављеном специјалном извјештају ЕУ о стању корупције на западном Балкану, у којем БиХ није учествовала, ни остале земље региона нису много боље.

У Албанији су највећи ризици од корупције у здравству, образовању, сектору имовине и у полицији. Као и у БиХ, постоје проблеми с ефикасним унутрашњим надзором и истражним процесима.

У Сјеверној Македонији стање се чак погоршало, јер Европска комисија истиче да су недавне измјене кривичног законодавства ионако лошу ситуацију додатно погоршале и отежале борбу против корупције и криминала.

У Црној Гори је успостављање Канцеларије специјалног тужиоца донекле поправило ствари, али Европска комисија истиче да је и даље проблем у слабој опремљености и мањку људских ресурса да се ова канцеларија ефикасно користи.

Што се тиче Србије, постоје политички мотивисани судски процеси, мањак стручног особља у институцијама система, али и проблем у нетранспарентним јавним набавкама.

(Независне) Фото: Независне