БиХ би могла бити сљедећа земља за почетак преговора

Фон дер лајенова је навела да је ЕУ започела приступне преговоре са Албанијом, Сјеверном Македонијом, Украјином и Молдавијом, те да би БиХ могла да буде сљедећа на реду.

"Ово стратешко резоновање подстакло нас је да поново размислимо о нашим стратегијама проширења и да дођемо до идеје о постепеној интеграцији", рекла је Фон дер Лајен и подсјетила да је прије годину дана покренут План раста за Западни Балкан и да "овај рад почиње да показује резултате".

У том контексту, Фон дер Лајенова је указала на достигнућа на која, како је рекла, лидери Западног Балкана треба да буду "са правом веома поносни", а као један од примјера навела је да европске компаније отварају продавнице у Србији и БиХ убрзаним темпом.

"До краја године, троје вас /партнера са Западног Балкана/ би већ могло да се придружи нашем јединственом подручју плаћања у еврима. Ово ће генерисати уштеде од преко 500 милиона евра сваке године, када се сви придруже", рекла је Фон дер Лајенова.

Она је истакла да у наредној Европској комисији проширење мора да буде посао са пуним радним временом који омогућава неподјељену пажњу.

"Ако је основни циљ учинити Европу економски конкурентном и способном да се брани, онда интеграцију Западног Балкана у ЕУ видим као критично важну", истакла је Фон дер Лајенова.

У доба геостратешких ривалстава, каже Фон дер Лајенова, већа ЕУ даје јачи глас у свијету, а проширење је "улагање у колективну снагу и безбједност".

"Желимо јаку, конкурентну и безбједну Европу, а то укључује Западни Балкан, као и Украјину и Молдавију у нашој ЕУ и све оне чије европске тежње одговарају њиховим дјелима. Зато смо удахнули нови живот у процес проширења", рекла је Фон дер Лајенова.

Она је додала да ће шест партнера са Западног Балкана касније овог мјесеца усвојити своје потпуно нове реформске агенде које су повезане са шест милијарди евра у европским инвестицијама.

"Свака реформа ће откључати нове инвестиције", истакла је Фон дер Лајенова и навелада ће, када се заврше реформе, сваки партнер добити отприлике онолико помоћи по особи колико би Западни Балкан добио према кохезионој политици ЕУ.

Она је навела да ЕУ жели да партнери са Западног Балкана буду активни учесници у разговору о будућности ЕУ.

"Сваки компромис са нашим демократским принципима био би погубан за постизање наших циљева. Земље чланице ЕУ и земље региона Западног Балкана биће суочене са тешким изборима. Билатералне спорове треба рјешавати. Интеграција у ЕУ зависиће од тога да владе доносе тешке и понекад непопуларне одлуке. Одлагање одлука значи доношење погрешних одлука", рекла је Фон дер Лајенова.

Наводећи да је Западни Баллкан кроз историју често био граница између свијетова, истока и запада, сјевера и југа, Фон дер Лајенова је истакла да да су нове генерације у региону изабрале да буду дио заједничке европске породице.

Она тврди да руско руководство "покушава да узбурка старе конфликте када год дође до напретка ка помирењу и регионалној интеграцији на Западном Балкану" и да Русија "константно ради на томе да засиеје подјелу унутар Западног Балкана и између Западног Балкана и остатка Европе".

(Срна) Фото: КЕНЗО ТРИБОУИЛЛАРД / АФП / Профимедиа