Незаконито богаћење у Српској пролази некажњено

Међутим, Пореска управа је сада изашла са информацијом да је под надзором око хиљаду и по особа чија се имовина у 3 узастопне године увећала за преко 300 хиљада марака. Да ли је ово најава борбе против незаконитог богаћења или још једна предизборна прича која има за циљ да прикаже како институције раде свој посао?

Када је закон усвојен, власт је обећала да ће посебним порезом од 75% казнити све појединце, ако се утврди увећање имовине веће од 300 хиљада марака у 3 узастопне године, а за коју не могу доказати поријекло. Међутим из Пореске управе још нема конкретних података о томе ко је санкционисан због незаконитог стицања богатства.

Пореска управа РС је од почетка рада Сектора обрадила податке о имовини и приходима за око 788.000 физичких лица, те је од тог броја у фази анализе ризика идентификовала 1.450 физичких лица за које је утврђено да су у највише три узастопне календарске године, имала увећање вриједности имовине за више од 300.000 КМ. Од укупног броја идентификованих физичких лица код којих је утврђен овај несразмјер, издвојен је дио њих код којих ће бити проведена фаза провјере.

Док је ова власт на позицијама, од примјене овог закона неће бити ништа, категорични су у опозицији, а инфомрација да се по овом питању нешто ради, каже Тривићева, може се посматрати и у предизборном контексту, јер је сада потребно приказати како институције раде свој посао, као што је случај и са недавним хапшењима чланова СНСД-а.

"Ови који врше власт у РС знају да јавност зна да је корупција изјела ово друштво па онда да би послали поруку да се они против тога боре иако су они генератор све те корупције онда ће узети и жртвовати, наравно сви који су крали треба да одговарају, али неће жртвовати сами себе него ће узети тамо неке лијеве", каже предсједник Народног фронта Јелена Тривић. 

Посебно је питање, кажу у опозицији, да ли су међу тих 1450 особа које су под надзором политички неистомишљеници или можда чак и политичари и привредници блиски СНСД-у којима се на овај начин шаље јасна порука? Већ при усвајању закона, кажу у невладином сектору, једна од замјерки је била и да се закон неће примјењивати према јасним критеријумима већ селективно.

"Ово није антикорупцијски, него један типичан порески закон и прије доношења овог закона смо имали начине како се нелегално стечена имовина може одузети док овај закон одређује да се она само посебно опорезује дакле она остаје и даље код власника али се 75% опорезује.

Зато није јасно да ли ће се он примјењивати селективно ка политичким неистомишљеницима или не. Ово што је пореска управа изашла у јавност није неки конкретан број будући да још нико није санкционисан или то није објављено јавно", каже Дамјан Ожеговић из организације Транспаренси БиХ.

Закон је на снази од фебруара 2023. године, међутим јавност и даље чека на први резултат – односно да се утврди да је неко незаконито стекао имовину и платио посебан порез од 75% на вриједност спорне имовине.

"Не види се оно што сви грађани знају. Да неко ко је пријављен на минималац има бензинске пумпе или онај ко вози аутомобиле вриједне пар стотина хиљада евра истовремено се води као незапослен или је пријављен на просјечну плату.

Хоћемо да видимо конкретне резултате, конкретна имена великих и крупних риба из политичког и привредног живота у РС. Ефекте оваквог закона још увијек не видимо", каже новинар и уредник портала Капитал Синиша Вукелић. 

Пореска управа, судови и тужилаштва и до сада су имали механизме да се баве овим питањем, али деценијама за то нема воље, па ће се по свему судећи, јавност начекати до санкционисања особа из врха власти које су стекле огромна богатства послујући на сумњив начин, углавном са јавним сектором.

(БН)  Фото: БН