"Требаће нам хиљаде страних радника у Српској"

30.000 - толико радника потребно је Босни и Херцеговини да би привреда живјела. Ради се и гради на све стране, а на овим радним мјестима све чешће виђамо лица која нису типична за ово поднебље. Страни радници – магична ријеч која рјешава све проблеме послодаваца. А наши људи, па и они су страни радници тамо негдје на сјеверу. Квота радних дозвола од преко 6.000 није довољна.

„Квота радних дозвола за текућу годину повећана је на 2.000 за Републику Српску и у наредним годинама та квота је предвиђена да буде 2.000. у овом тренутку то је значајно мањи број у односу на земље у које наши људи иду на рад. Подсјетићу да у овом тренутку у Хрватској има негдје око 140.000 радних дозвола, у Србији се тај број креће негдје око 70.000, тако да извијесно је, с обзиром на понуду радне снаге коју ми у овом тренутку имамо, да ће у наредним годинама требати десеци хиљада људи из иностранства да би задовољили ову тренутну привредну активност, коју ми тренутно имамо“, истиче директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић.

У наредном периоду биће потребна далеко већа квота радних дозвола, сматрају у Привредној комори. Оно што је апсурд да је у Републици Српској на бироу преко 55 хиљада оних који траже посао, а отворених конкурса тек 175. У Федерацији БиХ незапослено је чак 261 хиљада грађана, а нуди се нешто више од 3.000 радних мјеста.

„Чињеница је да је преко 50.000 људи у Републици Српској на заводу за запошљавање, а принуђени смо да увозимо радну снагу, значи да Завод за запошљавање треба на неки начин да дефинитивно рашчистимо кога ми то имамо на Заводу за запошљавање, како томе прићи и да онда можемо дефинитивно направити неку стратегију. Из ових тржишта из којих тренутно добијамо радну снагу, мислим да не можемо добити оно што треба привреди Републике Српске, јер управо они најбољи, најхрабрији одлазе из Републике Српске у предузећа у Европској унији“, каже предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић.

Велики проблем представља неадекватно усмјеравање и едукација радника која не прати потребе тржишта, сматрају економисти. Тако данас имамо много административних радника, али врло мало мајстора.

„Допунско школовање незапослених радника који траже посао на тржишту рада, тамо постоје углавном админстративни радници. Готово да не постоје вариоци, не постоје тесари, не постоје бигери, не постоје људи за којима вапи грађевински сектор нпр. Хоћу да кажем да смо ми укинули и школу ученика у привреди, која је била намјењена образовању занатских занимања. Зашто, па зато што је лакше предавати на лаптопу и објашњавати да постоје софтвери,а коме то треба. Данас ако знате да поставите керамичке плочиће, ви ћете за дан поставити пет -шест квадрата и добити најмање 100 марака“, каже економиста Зоран Павловић.

Политичка ситуација, плата, радно вријеме, боља будућност за дјецу, само су неки од разлога због којих квалитетна радна снага цури кроз прсте Босне и Херцеговине. Извозимо квалитетно, увозимо неквалитетно. Каква је преспектива привреде у БиХ са оваквом радном снагом?

(БН) Фото: БН