Пад цијене нафте не значи и пад цијена намирница (ВИДЕО)

Цијене горива су у паду али би код нас, судећи бар по економистама, могле да буду значајно ниже. Цијена нафте и нафтних деривата 10. септембра биле су најниже од 2021. године., али власти нису реаговале и купиле нафту. Након само два дана, цијена је скочила за 4 одсто, каже економиста Драшко Аћимовић.

Додаје да цијене нафтне и нафтних деривата у малопродаји слободно формирају  приватне фирме, а не држава, те да је велика лаж власти у БиХ да се оне усклађују са берзанским.

“Ако погледамо исти период прошле године и упоредимо са садашњим, према берзанским цијенама, пад цијена је за око 15 процената или једноставније, гориво би, ако прате те берзанске цијене требало да буде јефтиније 30 или 40 фенинга у овом моменту.

Лаж је да власти желе ниже цијене јер то значи мање пореза, акциза и свега осталог, а видимо да они живе само од тога јер немамо никаквих инвестиција”, истиче Аћимовић.

Ако пада цијена горива, да ли ће последично падати и цијене основних животних намирница, ако знамо да произвођачи и трговци поскупљења правдају повећањем цијена енергената односно својих трошкова?

Анкетирани грађани сматрају да би требало, али да се то вјероватно неће десити јер, сматрају они, цијене диктирају увозни лобији. Одговорном сматрају државу која трговине не контролише.

Одговорност је на држави која би, према дугорочним плановима, на берзи требало да купује по одређеној цијени за одређен временски период. Тако би произвођачи и трговци могли да планирају своју производњу или продају. Изузетно је важно и да има резерве енергената, које су у Србији и у ЕУ скоро попуњене, док су оне у БиХ око 3 одсто, објашњава Аћимовић.

“Код нас тога нема па је врло је тешко и једним и другим да одреде стварну цијену или их спусте јер се нико не брине да им гарантује цијене горива у одређеном периоду, да знају да ће у том мјесецу бити та цијена горива. То је разлог зашто се и они боје. Покушавају да напараве једну залиху, један дио њих, док други покушава да и на томе има екстрапрофит”, објашњава Аћимовић.

Потрошачи нису у стању да својим платама и пензијама испрате раст цијена те нам је потребно социјално одговорно пословање трговина и трговинских ланаца, каже Зоран Петош из Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора.

“Требало би да се већем броју производа, највише основних животних намирница ограничи маржа, да би грађани знали да у одређеним трговинама, по прихватљивијим цијенама могу купити основне животне намирнице”, мишљења је Петош.

Док држава, али и пословни субјекти не постану друштвено одговорнији, грађанима остаје да се, као и до сада, боре да преживе сваки следећи дан изводећи магију коју су усавршили у последњих 30-ак година.

(БН)