Да ли смо безбједни: Пејџери и воки-токи - бомбе, а мобилни?

Експлозије су изазвале страхове око тога да ли би се таква тактика могла проширити на технологију коју милиони користе сваког дана - попут наших паметних телефона, таблета и паметних сатова.

Шокантно координисан и разорно ефикасан напад, на који се нашироко гледа као на дјело израелске тајне службе Мосада, однио је на десетине живота и изазвао више хиљада озбиљних повреда. Према либанским истражитељима, у уређаје је био постављен експлозив ПЕТН.

Напад изазива шире страхове у вези са технологијом. Многи се сад питају да ли је могуће подметнути експлозив у уређаје од којих се данас практично не одвајамо.

Године 2011. ширила се прича о Стиву Џобсу и тиму инжењера његове компаније "Аплле" који су имали задатак да направе први иПод.

Прича каже да је, након мјесеци, ако не и година мукотрпног истраживања, развоја и најсавременијег инжењеринга, тим представио свом извршном директору свој цјењени прототип – само да би га Џобс одмах одбацио јер је превелик.

Када су инжењери протестовали да га је једноставно немогуће смањити, Џобс је пришао акваријуму и бацио уређај у воду.

Док су се мехурићи ваздуха који су излазили из прототипа дизали на површину, рекао је: "То значи да има простора. Нека буде мањи".

Познаваоци "Аплле" и технолошки ентузијасти дуго су расправљали о томе да ли је анегдота чињеница или фикција.

Али савршено обухвата почетак тренда који сада траје деценијама – трку да нашу технологију учинимо мањом и елегантнијом, пише Даилy маил, преноси Нова.рс.

Стручњаци су спекулисали да су израелски агенти били у стању да Хезболахове пејџере и радио апарате претворе у бомбе убацивањем мале количине високог експлозива у њихов унутрашњи рад.

Ова рањивост једноставно више не постоји са данашњом технологијом.

Ниједан простор у модерном паметном телефону, таблету или паметном сату није неискоришћен. Сваки уређај је дизајниран са немилосрдном прецизношћу, пуњен хардвером и упакован што је могуће чвршће и ефикасније.

Штавише, већина данашњих уређаја више није модуларна.

За разлику од старог пејџера, који се састоји од замјенљивих дјелова са доста унутрашњих простора, не можете да замијените батерију свог модерног телефона једноставним откопчавањем кућишта и извлачењем – уређај долази запечаћен као једна јединица.

Ове карактеристике значе да би неком ко жели да постави експлозив у телефон произведен посљедњих година била потребна изузетно импресивна техничка способност. Не само да би саботер морао да буде у стању да распакује, модификује и препакује уређај не остављајући трагове, већ би свака таква модификација вјероватно резултирала неком врстом квара као што је примјетно смањен вијек трајања батерије, производња топлоте или недостатак функционалности.

Већина гаџета пролази кроз ригорозно тестирање перформанси и безбједности и током и након процеса производње, тако да би било који такав проблем скоро сигурно откривен прије него што уређај дође у руке крајњег потрошача.

Иако деценије глобализације значе да се већина наше технологије производи хиљадама километара далеко и шаље широм свијета, производни процес је сада изузетно ефикасан.

Не само да су производне линије модерне технологије брзе и прецизне, оне такође раде под строгим безбједносним мјерама како би спријечиле да детаљи о производима процуре до конкуренције.

Модерни телефони, посебно врхунски модели, такође се конструишу коришћењем аутоматизованих роботских процеса склапања.

Ипак, све то не значи да није могуће да телефон експлодира и изазове повреде. Прекомерно пуњење или излагање високим температурама може изазвати прегревање, што може довести до експлозије.

(Нова.рс) Фото: Илустрација