Поразно, млади немају шансу за посао без гласова

- Добој је запуштен град. Привредна не постоји захваљујући појединцима који њиме владају и који су спремни на све, а који и не знају шта треба да ураде да би се град покренуо, сматра Драгичевић.

„Власт су сматрали начином да се обогате. Чак и не постоји та граница, да кажу „ево толико је доста“ па да наставимо са привредном, Једноставно, та њихова бахатост и пониженост грађана, заједно са пропашћу привреде је карактеристика Добоја“, наводи Драгичевић.

- У Добоју један човек олигарх кроји судбину свима и без њега ништа не може да буде урађено. То деморалише, прије свега младе људе који у Добоју живе да ту и остану након стицања дипломе, тврди Драгичевић.

„29 година они су људе учили да треба да живе у некаквој пећини, затвореном простору, као у филму „Андерграунд“ (Ундергроунд, прим. аут.), да је рат још у току. Мени се чини да тај филм у Добоју још траје.

Кад имамо ученика који је добар, вриједан, способан и ког можемо да искористим како бисмо помогли развој наше привреде, то није могуће. Он одлази код тог човјека, мора да сакупи одређен број гласова и бива распоређен на неко радно мјесто како он одлучи“, истиче Драгичевић.

Говорећи о новој болници у Добоју, Драгичевић каже да је она, поред многих мањкавости, потребна грађанима али да је њено отварање било класичан предизборни скуп на који су многи долазили на силу и за чије отварање је потрошено преко 70.000 КМ, умјесто да се новац утоши на плате или огромна дуговања.

„Отворена је отворена за јавност и за сликање, а послије је само закључана. И данас та болница троши струју, а у њој се налазе уређаји којима је већ истекла гаранција. Мораћемо да ажурирамо неке софтвере и лиценце, а то ће бити додатни терет који ће очигледно грађани Добоја морати да плате“, оцјењује Драгичевић.

- Долазе нам јесен и зима, а када ће болница бити отворена за грађане не знају ни љекари, закључује он.

(БН)