Пољопривредници се са зебњом припремају за сјетву
Јесења сјетва је на прагу, а неизвјесност и страх се увукли међу пољопривреднике. Из године у годину, рачуница све тања, али радити се мора.
Још једна тешка година за пољопривреднике. Битка се била око откупне цијене пшенице, а затим је суша обрала кукуруз. Тако ојађени, са зебном се припремају за јесењу сјетву.
Јесења сјетва је на прагу, а неизвјесност и страх се увукли међу пољопривреднике. Из године у годину, рачуница све тања, али радити се мора.
“Не смијемо стати. Ако станемо још горе. Радити се мора, засијати се мора, све као и прошле године, нема друге”, каже Стево Мишић, пољопривредник из Балатуна.“Улазимо скроз безвољно, вјерујте да уопште не улазим са неким моралом у производњу, из тог разлога што је цијена сјеменског материјала 130-140 марака, а ми смо давали по 35 марака. Значи, три до четири пута скупља, то никад није било”, каже Стево Радић, пољопривредник из Горњег Црњелова.
Мука је, кажу пољопривредници, улагати у нешто за шта не знају да ли ће од тога имати и користи. На тој вјетрометини, препуштени су сами себи.
“Све ми то завршимо, али све је неизвјесност. Надамо се бољем, али свака година је све гора. Чекамо ко ће да нам каже да ли ће откупити пшеницу или неће, како ће шта ће”, каже Ђорђе Вакчић, пољопривредник из Мале Обарске.
И баш кад би требало да убирају плодове свог рада, тад наступе проблеми, због којих неки и одустају од производње.
“Ја не могу сваке године ићи у минус. Подстицај треба да буде да се ми развијамо, да купујемо земљу, проширујемо приозводњу, а не да гасимо пожар”, каже Стево Радић.
Оно што је за сада добра вијест јесте киша која је пала у неколико наврата иде на руку пољопривредницима.
“Узимајући у обзир да од 2. јула до средине септембра није било капи кише, ове падавине су изузетно добро дошле да се може започети са припремом земљишта за сјетву озимих култура. Ако бисмо знали да ће бити сушна зима може ово да прође, али ми агрономи би вољели да буде кишно, зато што немамо довољне количине резервне влаге за прољеће”, каже агроном, Драган Зарић.
Пољопривредницима, послије свега, остаје да гледају у небо, да се надају повољним временским приликама, али и доброј цијени за своје производе.
(БН) Фото: БН
Повезане вијести
Коментари (12)
Истина
Ето колико је добро бити семјак села празна ти сто паметују на село и мотику у руке нетреба им дати ниста нек цркну а не социјали ако сељак не мозе живјети напустај то друство то јесве лопов до лопова
Шпијун
Немојте радити види се да је неисплативо имате Милионе у масинама
Досдни сте више
Ко било коме осим пољопривредника даје подстицаје? Ко даје подстицај фризеру, месару, пошто за вас љекар и инжињер ништа не раде наводим те полуобразоване примјере
Мицко
Нико вама не одредјује цијену, до вас самих. Према томе, да немате користи не бисте радили. Али вазно је кукати сваке године....
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.