Блиски исток неће промијенити свјетски поредак

Акције Израела, међу којима је и експлозија пејџера, усмјерене на уништење структуре Хезболаха постигле су циљ, а то је убиство високих званичника те групе. То је био велики успјех али са далеко већим последицама, сматра Дарко Обрадовић из Центра са стратешку анализу.

“Ирански амбасадор је имао један од тих пејџера. То је много значајније јер амбасадор једне суверене државе има средство везе терористичке организације. То је можда и велика израелска дипломатска побједа. Овдје је кључно да је неко хиљаде људи обијелио и рекао да су сви који имају такве повреде јако важан дио Хезболахове организације. Ти људи су сада неупотребљиви, године њихове обуке су сада бачене у низ ријеку”, наводи Обрадовић.

На питање да ли је сукоб Ирана и Израела предворје Трећег свјетског рата, политиколог Никола Перишић одговара да су обје стране опрезне јер би читав регион могао да настрада те да су до сада одлагале могући директар сукоб иако се чини да он никад до сада није био ближи.

“Обје стране имају претензије да из овога изађу као регионалне силе и тај имиџ је веома значајан и покретач је жеље да се одговара на оно што је урађено. Ипак, постоје црвене линије које ниједна ни друга страна не желе да пређу, а то су нпр. одговор Израела нападом на одређена нуклеарна постројена или одређене војне објекте у Ирану”, каже он.

Да Иран полако али сигурно клизи у регионалну изолацију и губи регионалну моћ”, сматра Обрадовић.

“Ирански проксији су добили значајне ударце од Израела и Израел је показао да црвене линије не постоје. Иран је убио Исмаила Ханијеа у сред Техерана у тзв. сигурној кући. Шта се десило након тога? Апсолутно ништа.

Два мјесеца послије тога десио се напад али се он повезује са Насралом, а не само са Ханијеом. То је понизило Иран и то је порука онима који играју са њим у колу и дио су њихове архитектуре да мало могу да ураде на својој безбједности јер Иран јако мало може да их заштити”, истиче Обрадовић.

Највећа опасност јесте то што нико не помиње мир, а због великог броја актера тешко је наћи свима прихватљиво рјешење, каже струка. Иако у војсци и обавјештајним агенција влада мишљење да треба да постоји палестинска држава, за разлику од мишљења премијера Бењамина Натанијахуа, војска ипак извршава оно што јој је наређено, каже Србољуб Пеовић из Института за европске студије.

“Нетанијаху је до сада веома успешно изоловао војску. Војска је искључена из дипломатских брифинга са САД, са кључним савезницима. Војска се све мање пита, све мање је присутна на мјестима гдје се доносе кључне одлуке. С друге стране, постојали су тихи бојкоти Нетанијахуа на тој политици.

Међутим, то што генерали и обавјештајни апарат желе јесте маргинална позиција у израелском друштву, она не ужива популарност на израелској улици. То је кључно зашто се Нетанијаху осјећао довољно моћним да изврши једну такву прерасподјелу снага”, наглашава Пеовић.

Америка ће остати израелски савезник, а Европа ће је у томе пратити. Блиски исток неће промијенити свјетски поредак, а избјеглице и мигрантска криза су једини реалан изазов за нас што се тиче тог подручја, закључили су гости емисије “Глобално” БН телевизије.

(БН) Фото: БН