Америчке санкције руководству Српске одбијају инвеститоре

Америчке санкције практично цијелом руководству Републике Српске одбијају страни капитал и озбиљне инвеститоре, сматра професор економије Жељко Шаин.

"У том пословном односу једноставно је јако негативна порука, сликовито и бјеже од сарадње с тим, поготово ако одговорни појединци покушавају то минимизирати, а не може се минимизирати или покушавају направити неке наивне, непрофесионалне потезе како би то премостили. И то нас чини, без вријеђања било кога, смијешним и недораслим за озбиљан разговор и озбиљне облигационе односе у било чему", каже Шаин.

Иако за санкције, предсједник Републике Српске Милорад Додик криви америчког амбасадора У БиХ Мајкла Марфија, економиста Драшко Аћимовић истиче да су санкције одлука Вашинготна која нема везе са тим ко је амбасадор у Сарајеву.

"Ускоро ће доћи нови амбасадор и нови амбасадор САД-а неће промијенити свој однос према према санкционираним политичким представницима у Републици Српској", додаје Аћимовић.

Из званичних података се може закључити да БиХ, а посебно Република Српска, свакако и без санкција, одавно има проблем недостатка великих компанија... Наиме, у БиХ од укупног броја предузећа, послује само 0.8 посто оних који запошљавају више од 250 радника, показују подаци Агенције за статистику БиХ.

"Имате ви ту неких проблема који су већ хајмо рећи и стандардни и дуготрајни у Босни и Херцеговини, то се прије свега односи на не баш идеалан пословни амбијент који се манифестује у разним административним баријерама, парафискалним наметима, проблемима везано за правосуђе, реформу јавне управе", каже директор Сектора за макроекономију Спољнотрговинске коморе БиХ Славиша Ћеранић.

Узрок је и то што се јавна предузећа и јавна добра уништавају већ скоро три деценије, наглашава Аћимовић...

"Ово говоримо о друштвеним предузећима. Приватна предузећа функционишу јако добро, поготово у градовима попут Тешња, Грачанице, Градачца, Живиница,
а видите да је то углавном у Федерацији".

Због тога се данас, бх економија ослања на фирме са мање од 10 запослених, или такозвана микропредузећа која чине чак три четвртине укупног броја пословних субјеката, који су већином зависни од економских кретања у Европској унији... Из Спољнотрговинске коморе БиХ кажу да се управо због поремећаја на европском тржишту биљеже слабији резултати у пословању предузећа у БиХ, односно да извозе мање производа.

"Са почетком године имали смо изразито велики пад извоза који је износио отприлике неких 16%, али током године тај извоз је растао, тако да тренутно сада имамо пад извоза од неких 6.3%", рекао нам је Ћеранић.

"Најалармантнији податак а видим да га нико није споменуо у јавности, наравно политичари не желе да га спомену, а то је да имамо имамо један драматичан пад унутар индустријске производње, односно у скоро свим секторима до рударства, један енормни пад у августу ове године, што имплицира да може доћи до великог отпуштања људи крајем године, ако се настави тај пад", наглашава Аћимовић.

У Спољнотрговинској комори тврде да БиХ ипак има једну значајну олакшицу за инвеститоре, а то је да су порези на добит међу најмањима у Европи.

Професор економије Предраг Млинаревић сматра да за привлачење страних инвеститора није довољна само ниска стопа пореза на добит...

"Наш кључни проблем јесте што можда каскамо у односу на друге земље са усвајањем програма субвенционисања привлачења инвеститора, јер ви знате да у Србији
постоје субвенције по радном мјесту, да је слично било и у Сјеверној Македонији, тако да у конкуренцији тих земаља не можете очекивати да ће вам доћи инвеститори, а да ви не уложите одређени дио средстава како бисте их и на тај начин привукли", закључује Млинаревић.

Иначе, највећи годишњи прилив страног капитала БиХ је имала 2007. године у износу од 2,6 милијарди марака, али претежно захваљујући приватизацији великих предузећа, укључујући и највећи посао продаје већинског капитала "Телекома Српске". Тада је обећано да ће новац бити уложен у развој, али је БиХ данас заједно са Албанијом најгора у Европи према бруто домаћем производу по глави становника, израженом у стандарду куповне моћи и износи свега 35 % од просјека Европске уније.

(БН) Фото: БН