Међународне снаге остале шокиране некомпетентношћу Федералне цивилне заштите

Све је то нагнало Тузлански кантон да први у Федерацији покрене пројекат успостављања мјерних станица на неколико локација које ће служити за рано упозоравање од поплава. Нема информација да ће остатак земље слиједити овај примјер. Док се наставља потрага за несталим, питање на које се многима врти по глави - је ли ипак могло бити другачије. Бројне критике стижу на рачун Федералне управе цивилне заштите.

Вода је надирала свуда, рушила све пред собом, наносила муљ, камење. Прекинула је снабдијавање електричном енергијом и већину веза. Мјештани, у страху за животе, бјесомучно су покушавали обавијестити надлежне.

“Звали смо помоћ, хитну, полицију, ГСС, као кренули су доћи ће. Међутим, дошли су до једног дијела, пао је мост нису могли да дођу, али као немојте стварати панику. Ја погледам кроз прозор вода буквално из земље излази”, прича Лејла Залихић, Буторовић Поље.

“Успјела сам да назовем Гару који је деминер, али ради у ГСС-у, којег лично познајем. Рекла сам Гаро, Гаро помози нам, вода долази до тавана. Он је рекао да ће контактирати ватрогасну службу и да ће нас назвати, међутим ми смо ту чекали два сата никакве помоћи није било”, открива Амра Јахић, Доња Јабланица .

Сатима након агоније, почеле су стизати прве спасилачке екипе. Све се дешавало у глухо доба ноћи. Људи су већином спавали. Зашто, питају се данас, није укључен систем узбуне?

Да су бар чули сирену која се у рату оглашавала стално, да их је пробудила кажу, можда би брже сви реаговали, можда би се више људи спасило.

“Дошао сам у насеље Трошник гдје је вода већ поплавила куће, људи спавају, ја сам буквално сирену једно 15 минута, буди људе, људи су излазили на тересе, тек постајали свјесни шта се дешава, говорили ми гдје се ко налази. Онда сам у тој једној кући нашао неку старицу, она нам је успјела кад смо је пробудили отворити, ушли смо, изнијели смо је, спасили од сигурне смрти”, каже Сабахудин Клисура, начелник Фојнице.

Знало се да невријеме стиже, но активности на превенцији као да није било. Ако путујете кроз Хрватску, добит ћете и СМС поруку у којој тамошња цивилна заштита упозорава становништво на грмљавинско невријеме, тучу, обилне падавине. Како пак функционишу наше службе?

“Ми имамо некакве као структуре, али ово да би функционисало у тренуцима несрећа, морате имати изванредно организове јединице цивилне заштите на нивоу мјесне зајендице. Ми то немамо, и онда трпимо страшне посљедице”, оцјењује Анес Подић, активиста за заштиту околиша.

На терену, у раном јутру катастрофе, међу првима су, и то из правца Мостара, чамцима до унесрећених дошли припадници Спелеолошког друштва Херцег. Опремом за проширивање одмах су приступили спашавању старице из рушевне куће. Убрзо их, како наводе, прекидају из ФУЦЗ-а с наредбом да све обуставе и склоне се, јер ће пуштати новонастало језеро изнад куће. Тек јучер, један од припадника Спелеолошког друштва, у потресној објави на Фацебооку, пише и сљедеће:

“Море питања ми се врти у глави: „Ако знамо да је ту особа, зар не би то требао бити приоритет, а не испуштање језера које ће трајати сатима. Што ако је којим случајем нека особа преживјела испод силних рушевина низводно од језера, ти их идеш потопити још једном? Између осталих и ова старица, сада можемо доћи до ње, а послије тога? Кад смо почели прикупљати нашу опрему један момак крај нас дрхтавим гласом изговара: „Људи, хвала вам“. Због силних емоција које су владале код свих, и напетог стања због саме ситуације, одлучујемо се повући у нади да ће нас ангажирати касније”.

Ангажовали их нису више никад, а како Н1 сазнаје и међународне снаге, које су критичног јутра биле на терену, остале су шокиране некомпетентношћу Федералне цивилне заштите, која је касније одбила и потражне псе.

“Наши пси су цертификовани, имамо два пса, још поготово ако се зна да је и у тим првим сатима спашен онај дјечак који је био испод двије тоне плоче. Значи да је било још увијек живих људи”, прича Даворин Секулић, који није само новинар, него и водич потражног пса. Многе ствари које је доживио на терену и данас му нису јасне. Поготов зашто тешка машинерија на терену само сатима након катастрофе, док још није јасно да ли међу несталима има живих.

“Знам да се то не ради никако, поготово у тим првим сатима. Није ми било јасно, тада сам контактирао вођу К9 тима нашег ГСС Сарајево, Марија, да га питам шта се дешава и он ми је објаснио заправо да су они одмах ујутро реаговали, да су све расположиве снаге са свим потражним псима ставили на располагање али да им је речено да пси нису потребни”, каже Секулић.

Директор Федералне управе цивилне заштите није одговорио данас на позив Н1. Службе нису одговориле ни на упит маилом од прије неколико дана, док нам је извијесни Сабахудин Спаховић на терену данима говорио како нисмо заслужили изјаву. Иначе овом институцијом руководи Влада Федерације.

(Н1) Фото: Н1