Само за хљеб породици у БиХ мјесечно треба 120 КМ

Тачне износе тешко је израчунати јер су цијене хљеба неуједначне на подручју цијеле БиХ. Осим неуједначених хљеба на тржишту се налази велики број сличних производа са великим распоном цијена.

„У Кисељаку хљеб кошта1,9 КМ, 2,00 КМ, 2,7 КМ“, одговорио је на питање ЦАПИТАЛ–а један читалац.

Најнижу цијена коју читаоци ЦАПИТАЛ-а у анкети помињу је 1,8 КМ, али без навођења града у коме се овај хљеб може купити.

“Цијена раженог хљеба у Источном Сарајеву за 400гр износи: 2,70КМ”, додаје читатељка из Источног Сарајева, а читалац из Сарајева кратко пише: „Сарајево, 600 грама, цијена 2,2 КМ”. 

Има и оних који једноставно одговарају да купују најјефтинији хљеб који пронађу на полицама. Неки су били шаљиви, казавши да цијена хљеба зависи од тренутне цијене бензина.

Марин Баго из удружења за заштиту потрошача „Натура“ за ЦАПИТАЛ каже да је стање на тржишту хаотично, да се цијене мијењају из дана у дан, те да је тешко израчунати просјечну цијену хљеба.

„Све се свело на приватне пекаре које нуде различиту лепезу производа, сада је ту тешко наћи неки просјек колика је цијена круха. Одавно то питање није постављено. Колико пратимо ту проблематику знамо да је сва храна поскупила“, каже  Баго.

Додаје да је кључ у производњи домаће хране.

„Ако ми производимо жито, дајемо субвенције са било ког нивоа, онда се може преговарати о цијенама, а не зависити о цијенама и мешетарењу на тржишту“, истиче наш саговорник.

Непознати резултати ограничења цијене бијелог хљеба у Републици Српској

Влада Републике Српске усвојила је у фебруару ове године Одлуку о прописивању мјере непосредне контроле цијена на подручју Републике Српске, којом је ограничила малопродајну цијену бијелог хљеба од 600 грама, произведеног од брашна ТИП 500 и износи 1,90 КМ по комаду.

„Предузећа не могу продавати хљеб по цијени изнад прописане, али могу по нижој. Основни разлог за доношење ове одлуке представљао је већи раст цијена хљеба на тржишту Републике Српске, а иста је још на снази“, наводе из Министарства трговине и туризма.

Из Удружења пекара су прије усвајања уредбе поручивали да су на тржишту и у тренутку доношења уредбе постојали хљебови који су испод 1,9 КМ.

Пекари појашњавају да је највећи трошак радна снага чији је удио трошкова прешао 46 одсто укупне цијене хљеба, на другом мјесту је сировина са мање од 33 одсто. Додају да се цијене сировина јесу смањиле, али да се цијена радне снаге значајно повећала.

Тако на примјер у „Крајина класу“ наводе да су им цијене производа у свим пословницама сем у Прњавору, Градишки и Дервенти уједначене. Разлог за нешто више цијене у овим продавницама су веће плате, које су морали кориговати због недостатка радне снаге у тим градовима

Како је цијена хљеба од 2019. године са 1,5КМ порасла на 2,76КМ

Према подацима једне пекаре на сјеверу Републике Српске, у 2019. години трошкови производње једног хљеба од 600 грама, што укључује сировину и амбалажу износили су 0,3435 КМ. Уз то трошак енергије износио је 0,12 КМ по хљебу. Трошкови плата и пореза по хљебу су износили 0,39 КМ, услуга 0,5 КМ, одржавања и амортизације 0,11 КМ, тако да је укупна производна цијена износила 1,06 КМ. Маржа произвођача тада је износила 0,12 КМ, трговачка маржа 0,09 КМ, ПДВ 0,22, да би хљеб у продавници коштао 1,5 КМ.

У истој пекари у 2024. години сировине за исти хљеб коштају 0,6040 КМ, трошкови енергије су са 12 порасли на 17 фенинга, услуге са пет на седам фенинга, трошкови плата, пореза и доприноса, са 0,39 КМ на 0,86 КМ, док је маржа произвођача је порасла за 11 фенинга са 0,12 на 0,23 КМ.  Када се на то дода маржа у малопродаји од 0,17 КМ и ПДВ од 40 фенинга цијена истог хљеба данас кошта 2,76КМ.

Максималан ПДВ на хљеб у БиХ

Пекари су поредили стопу ПДВ-а на хљеб са појединим земљама у регији и Европи. Према њиховим подацима Босна и Херцеговина предњачи. ПДВ на хљеб најнижи  је у Италији гдје износи четири одсто, затим у Хрватској пет одсто, у Словенији и Србији је приближна 9,5 и 10 одсто, док је у БиХ максималних 17 одсто. Све иницијативе да се уведе диференцирана стопа ПДВ-а су пропале.

(Цапитал) Фото: Аваз