Министри без успјеха на одборничким листама на локалним изборима

Најјачи политички адути, високе функције и звучна имена, углавном су се паказали као тотални промашаји. Иако су због високих функција имали далеко већи простор за кампању, бројни министри нису остварили значајан успјех на одборничким листама.

Тако је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић освојио скромних 1.768 гласова, па је остао иза других кандидата на листи СНСД-а који су освојили вишеструко већу подршку бирача.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић се такође неславно провео у Шамцу, гдје је на одборничкој листи СНСД-а освојио само 652 гласа.

Када су у питању функционери репрезентације Републике Српске у Сарајеву, како је зову представници власти, већина њих се на изборима провела као бос по трњу.

Сташа кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ у Источној Илиџи добио само 894 гласа иако је био носилац листе СНСД-а. Нешто боље је прошао министар финансија и трезора Срђан Амиџић, који је у Бањалуци добио 5.541 глас.

Министар безбједности БиХ и предсједник ДНС-а Ненад Нешић није био кандиат, али је његова странка остварила поражавајући резултат и остала без одборника у већим градовима – Приједору, Бањалуци, Бијељини. Без значајнијег успјеха прошли су још неки лидери политичких странака.

Ненад Стевандић, предједник Уједињене Српске али и Народне скупштине Републике Српске, као носилац одборничке листе у Бањалуци, добио је 1.755 гласова, а Дарко Бањац, предсједник Народне партије Српске и народни посланик је у Козарској Дубици добио подршку 1.207 бирача.

То што су се ове особе уопште нашле на листама за локалне изборе, сматрају аналитичари, показује да су код састављања истих бројне странке имале озбиљне кадровске проблеме.

"Онда су играли на ту карту, да су они који су годинама засјели у министарске фотеље обављају одговорне и важне функције, да су они ти које грађани препознају и да ће то бити тај преломни тренутак због којег ће им неко дати глас. (00.58) На другој страни ви сте имали министре, људе из парламента који су грађанима у локалној средини углавном познати из медија и преко друштвених мрежа. Значи они нису били на терену, они нису били у непосредној комуникацији са грађанима и сам тај мали број гласова који су добили говори заправо о чему се ради", сматра политиколог Тања Топић.

И прије избора се знало, а сада је потврђено да већина поменутих функционера и није имала намјеру да министарско или посланичко мјесто замијени одборничким, него су на листама били из других разлога свјесно варајући бираче.

"Њима уопште није мјесто на тим листама јер је јасно да они не желе да се одрекну функција на неком вишем нивоу и да су они на те листе дошли да би на неки начин доприњели атмосфери атрактивности те листе. Они нису на терену директно радили за себе знајући једноставно због чега су ту", каже новинар Ђорђе Вујатовић.

Овакав несразмјер, поново је потврдио и постојање унутарстраначких струја. У том простору се преплићу бројни интереси политичких партија али и оних који исте финансирају, па се испод површине некима даје вјетар у леђа, док се истовремено кочи пролаз других кандидата.

(БН) Фото: БН