Српски повратници код Санског Моста све теже опстају

Срби повратници у Сански Мост и околину све чешће напуштају ову општину у потрази за бољим животом. Они који остају, суочени су са бројним проблемима. Недостатак струје, воде и путне инфраструктуре.

Живот малобројних Срба у селима Санском Моста је тежак и изазован. Сналазе се како знају и умију. За разлику од пријератне, демографска слика је поражавајућа. Младе се никада нису ни вратили, само они старији. Не пате од сиромаштва колико од самоће и лоших услова за живот. Из дана у дан, нестају, стари умиру а села се гасе.

Супружници Мирко и Вида Добријевић из села Јелашиновци, тридестак километара удаљеног од Санског Моста кажу да су услови живота у овом подгрмечком крају тешки и претешки.

"Тешко, пут је никакав, љекар Оштра Лука најближи, пошта у Каменграду, ништа друго нема. Трговина је удаљена 12 километара једна једина. Како стари умиру куће се закључавају. Више има празних кућа него што има становника. Село изумире, за пет година неће бити десет домаћинстава. Нема овдје ништа, овдје живота нема", прича Мирко.

"Најгоре немамо превоза, нема пута, трговине…ништа нема. Фактички ништа", додаје Вида.

Становници Јелашиноваца се искључиво баве пољопривредном производњом, узгојом оваца и музних крава. Богаство им је како каже Бранка Новаковић, мјештанка овог подгрмечког села, плодна земља. Међутим, како истиче слаба су или  готово никаква улагања у обнову српских кућа.

"Овдје сам од 2000.године, могло се нешто промјенити али зависи. Избори долазе, пролазе, ко је мало млађи сналази се како зна, ови старији мало теже. Тешко је доћи до доктора. Далек је пут али лош. Нешто они поправе али није то то."

У овоме живописном селу данас живи око седамдесет мјештана, а највећи број њих су већ људи у поодмаклој животној доби.

Јелашиновци дијеле судбину и других повратничких села на подручју Санског Моста гдје су многа домаћинства остала закључена и готово пуста, а вријеме у овим подгрмечким крајевима као да је стало. 

(БН) Фото: БН