Породица у Српској само за хљеб даје 120 КМ мјесечно

Инфлација сваки мјесец све више диже цијене, а ни хљеб није заобишла. Цијене хљеба крећу се и до 3 марке, зависно од врсте, произвођаче, али и града у којем се купује.

Па тако једна већа породица мјесечно издваја и до 120 марака за овај основни производ. Монги се из тог разлога одлучују да праве домаћи хљеб. 

Износ пензија и плата најчешће није довољан да покрије ни трећину потрошачке корпе. И као да то није довољно, и цијене овог најосновнијег производа расту свакодневно, а  уколико желите да се храните здравије па се одлучите за црни хљеб, то ће вас више и коштати. 

„120 марака мјесечно на хљеб је пуно, кад знамо да смо 2019. плаћали хљеб по 1.50 КМ. Наравно живот је поскупио, доприноси за запослене су повећани, све то наравно има удјела у формирању цијене хљеба, међутим нашим грађанима, нарочито пензионерима, да једну трећину оне неке најниже пензије дају само за хљеб. Гдје су лијекови, гдје су остали трошкови, храна и све оно што је сваком човјеку потребно“, каже Зоран Петош из Удружења за заштиту потрошача ДОН.

Диференцирана стопа пореза на додатне вриједности за основне животне намирнице никада није усвојена па , иако се не ради ни о каквом луксузу него о храни, и на хљеб плаћамо 17 одсто пореза.

У земљама Европе ова стопа креће се од четири до 10 одсто. Поред тога, требало би се позабавити и маржама, смарају економисти.

„Већ прије двије године се интензивно радило на увођењу диференциране стопе ПДВ-а  и та допуна закона о измјени Закона о ПДВ-у никад није ни заживјела, нити је доведена до краја. То је на крају једна законска процедура која је остала заглављена негдје у магли и о томе се више и не говори.

Да ли би диференцирана стопа пДВ-а утицала на бољи животни стандард грађана, то је врло упитно. Без ограничавања марже, то се не би могло десити, јер би трговци искористили ту разлику ПДВ-а и повећали своје марже, па би цијене могле остатги исте. Дакле, без усклађености Закона и о трговини, и Закона о ПДВ-у грађани не би могли осјетити бенефите, и уколико би се увела диференцирана стопа ПДВ-а“, сматра економиста Мирјана Орашанин.

Некада је БиХ била једна од најповољнијих земаља у окружењу, па су грађани из региона и дијаспоре долазили овде у куповину. Сада се и они зачуде када виде цијене производа на полицама БХ маркета. 

(БН) Фото: БН