Шта се дешава: Ништа од платног промета преко ИРБ-а?

Међутим, мјесецима касније ова институција и даље није ни близу успостављању платног промета иако је у међувремену промијењен и директор. Да ли је у питању тешка и дуготрајна процедура увођења ИРБ-а у систем платног промета или страх од санкција?

У седмом мјесецу ове године Народна скупштина измијенила је законе о унутрашњем платном промету, о банкама, као и закон о Инвестиционо-развојној банци Републике Српске, како би ИРБ могао да обавља платни промет и прима депозите.

Три мјесеца након усвајања закона, могућност да неко може да плати рачун или подигне новац у ИРБ-у није ни на видику. Из ове институције нам је поручено да су тренутно у фази прегледа усаглашености тренутног начина пословања са новим захјевима.

У међувремену је промијењен директор ИРБ-а. У јавности је међутим остало непознато зашто се десила смјена дотадашњег директора Дражена Врховца?

Да ли то има везу са увођењем платног промета или је у питању нешто друго? Још током скупштинске расправе из опозиције су питали, зашто прије измјене закона није испитано да ли ове намјере уопште могу да буду проведене у пракси?

"Овдје је проблем што нама сада требају конкретне ствари ове власти, а они то очигледно не могу. Нити могу да ријеше проблем са унутрашњим прометом за људе под санкцијама овдје у РС, а не могу да ријеше ни проблем са овом огромном изолацијом у којој се налазе", сматра посланик ПДП-а у НСРС Игор Црнадак.

Ова идеја појавила се након таласа америчких санкција и гашења рачуна предузећима која се доводе у везу са породицом предсједника Републике Српске и СНСД-а. Министар финансија је међутим током расправе у парламенту негирала да се све ради због фирми блиских врху власти Републике Српске.

"Морам вас разочарати заиста, да ово нема никакве везе са оним фирмама које су отишле у санкције друга ствар ниједна банка у РС није под санкцијама, па неће бити ни Инвестиционо-развојна банка", поручила је Зора Видовић почетком јула ове године.

Уколико обављање платног промета у ИРБ-у икада заживи због захтјевних процедура, кажу економисти, то се ускоро неће догодити.

"Али онда мора се поћи кроз читав процес добијања свих лиценци, сwифт повезивање.. то је један процес да региструјете банку који не траје мање од годину дана. Осим тога сад замислите ситуацију да сад имате статус платног промета а да немате шалтере кроз који људи нпр хоће да плате рачун за телефон. Гдје ће да дођу", упитао је економиста Зоран Павловић. 

Република Српска је већ имала своју банку, у питању је давно пропала Банка Српске која је иза себе оставила дугове од преко 170 милиона марака. Када се види како власт управља банкама, кажу у опозицији, оправдан је страх да се исто не деси и са Инвестиционо-развојном банком.