Ствар избора или околности: Све више људи живе сами

За добар примјер не морамо ићи далеко, довољно је задржати се на нашим просторима: у Босни и Херцеговини око 250.000 младих до 35. године живи с родитељима. Разлог није само незапосленост већ и лична примања, која су недовољна да сами исфинансирају отплату кредита.

Материјални елемент

Искључимо ли материјални елемент избора, карактер личности такође одређује да ли неко преферира да живи сам или у пару с другом особом, укључујући и родитеље.

„Док сам живјела сама вољела сам сваку минуту живота. Устани кад хоћу, иди у кревет кад хоћу, ради шта хоћу… Ја сам била та која је одлучивала о свему у свом животу. Нема никога да кука, тражи, очекује, дури се, жали, критикује, осјећа кривицу…итд. Како сам то имала цијели живот постало ми је и мука од тога.

Данас када сам у браку, више волим да будем са својим мужем, али да (не дај Боже) некако више није са мном, била бих сасвим у реду да поново живим сама“, само је један од коментара на сајту Qуора на тему – зашто данас у неким друштвима људи све више живе сами.

Подаци Статисте показују да је у Финској отприлике сваки трећи испитаник у доби од 18-64 године рекао да живи сам када је анкета спроведена између јуна 2023. године и јула 2024. Слична је статистика и када је о Њемачкој ријеч, а у њој је 25 посто испитаника казало да живе сами. Слиједи Јапан (24 посто) и Сједињене Државе (22 посто).

У Кини је само осам посто испитаника рекло да живе сами, док их 50 посто живи у трочланом домаћинству. У Индији становништво и не преферира самачки живот, већ радије живе с већим групама у домаћинству, обично су то четири особе (36 одсто) или пет особа и више (такође 36 одсто). Занимљиво је да је 52 посто испитаника у Индији признало да живи с родитељима, два процента мање са партнером, а 45 одсто је живјело са дјецом. Само четири посто испитаника у овој земљи рекло је да живе сами. Ово је најнижа бројка од 21 земље која је испитана.

Насупрот томе, у САД -у само 15 посто испитаника живи с родитељима, док далеко већи број, 40 посто, живи са партнером, а 33 посто са дјецом.

У БиХ вше од 70 одсто младих живи с родитељима

У истраживању “Студија о младима у БиХ”, које су заједнички провели Факултет политичких наука у Сарајеву и Фондација “Фриедрицх Еберт” прије три године показала је да млади у земљама југоисточне Европе за разлику од својих вршњака на сјеверу Европе, дуже остају да живе са родитељима. 77,4 одсто младих у БиХ живи у родитељском дому, 59,9 одсто то назива најпрактичнији рјешењем, док око 35 одсто младих не крије да су финансије главни кривац зашто не живе сами и свака трећа је у истраживању рекла да би најрадније живјела самостално.

Када је о коријену потребе да се живи самостално ријеч, историјски записи показују да је успон самачког живота почео у рано индустријализираним земљама прије више од једног вијека, те био убрзан 1950-их године. У земљама као што су Норвешка и Шведска, једночлана домаћинства су била ријетка прије једног вијека, али данас чине скоро половину свих домаћинстава. Истраживања показују да је већа вјероватноћа да ће људи живјети сами у богатим земљама.

Грађани држава чланица ЕУ: Швицарска, Исланд, Њемачка, Норвешка, Белгија, Ирска, Финска као и Француска имају већа примања него запослени у Америци.

Ирска, Холадија, Њемачка, Финска и Аустрија су земље са просјечним платама у распону од 30 до 33,3 евра по сату.

И сада када се вратимо на статистику и покушамо доћи до одговора зашто је у Финској толико људи у могућности да живи само, одговор лежи и у податку да је то земља у којој најбоље функционише социјална држава, чији здравствени и школски систем представљају врх стандарда глобално. Када се све зброји није изненађујуће што је перспектива живота људи у њој свијетла.

Улога технологије

Проценат људи који живе сами у Финској прије неколико година износио је близу 23 одсто укупне популације земље од нешто више од 5,5 милиона становника. Број особа млађих од 30 година које живе саме се више него удвостручио од 1990. године. Једно од објашњења зашто је удио особа које живе саме међу стамбеним становништвом највише порастао посљедњих година, су и реформе студентских средстава и стамбеног додатка које је ова земља провела 2017. године.

Али, и ова медаља има своје наличје. Према извјештају Црвеног крста у Финској сваки пети Финац искуси усамљеност, барем повремено. Више од 500.000 Финаца доживљава усамљеност прилично често или стално. Наука каже да многа жива бића не подносе када се њихово окружење промијени више од 20 – 25 одсто, те да у времену економских, политичких и социјалних превирања људи осјећају сигурније и срећније са пријатељима и партнерима.

С друге стран,е живјети сам даје појединцу значајан ниво, не само слободе већ и времена да се фокусира на нешто што жели или ради, што би се могло схватити као здравље соло живота. Надаље, особа је у могућности уживати у миру, што је данас луксуз који нема цијену и на крају особа сама постаје искључиви власник свога времена, простора и одлучује како ће их испунити без да икога пита или пристаје на компромис. С друге стране, живјети сам доноси економске посљедице. Трошкови се не дијеле већ плаћају искључиво с једног рачуна.

Не треба занемарити ни другу чињеницу, а то је да технологија у све већој мјери заузима мјесто нечијих другова, другарица, родитеља или партнера, па са технолошким справицама се радујемо, плачемо, дијелимо вријеме. Технологија ће бити та која ће појединцу бити друштво које му је у одређеном моменту потребно, али хоће ли бити довољно и адекватна замјена за живу ријеч и особу.

Оно што је евидентно то је да избор да ли ћемо живјети сами или у заједници са више људи значајно одређује материјални аспект (сигурно и највише), поднебље, али и карактер личности, јер увијек треба имати у виду чињеницу да постоје и људи, независно о трендовима, који једноставно не желеда живе сами, иако имају могућност за то.

(Форбес БиХ) Фото:  Пеxелс