Привреда Српске запала у негативне трендове

“Према најновијим подацима до највећег пада дошло је у сектору дрвопрераде гдје имамо 34% смањење производње, затим производња намјештаја биљежи пад од 24%, слиједе сектори обућа, кожа и текстил и ако погледамо да су све ово извозни сектори који највише извозе из Републике Српске видимо да ситуација није баш повољна.

Томе говори и пад извоза на нивоу Републике Српске од 7%.”, казала је Славица Марковић, директор Подручне привредне коморе Бијељина.

Прерађивачка индустрија која је основ за извоз на тржиште ЕУ смањења је за 6,5 %. Посебан пад производње, извоза и потражње биљежи се у области дрвне индустрије.

Витомир Ћато, власник фабрике за прераду дрвета каже да је пала потражња како огревног дрвета, брикета и пелета тако и за елементима који служе за производњу намјештаја.

“Можемо рећи да смо ове године у проблему што се тиче одржавања самог нивоа запослености и нивоа привредне и економске активности”, истиче Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука.

Привредне коморе и Влада оцјењују да је главни узрок пада извоза дугогодишњи рат у Украјини, али и сукоби на Блиском истоку. Међутим, не можемо узети само тај фактор у обзир објашњава економиста Миленко Станић.

“Сигурно да је наш пад резултат и озбиљног смањења продуктивности наше производње што значи да наши произвиођачи више не могу конкурисати прије свега кинеским произвођачима који преузимају тржиште земаља Европске уније и за промјену такве ситуације неопходне су нове инвестиције, смањење сиве економије, смањење парафискалних намета, смањење корупције у пословању и привредном амбијенту тако да очигледно да такве услове може створити само нови амбијент до кога се долази путем изборних процеса.”, наводи Станић.

Ситуација у привреди Српске је доста неизвјесна и не може се рећи кад се очекује да стање буде позитивније.

“Ми не можемо очекивати стабилизацију док се не ријеши питање глобалних поремећаја на тржишту које су проузроковани сукобима у Украјини и у Израелу.

Оно што је симптоматично је неке фирме које су имале наруџбе за средину идуће године су те наруџбе пролонгирале за 2026. годину што значи да тешко можемо очекивати стабилизацију у идућој години.”, навео је Рачић.

Пад привредне активности повод је за реакцију власти у Републици Српској. Треба креирати мјере политике за помоћ привредницима како би смањили трошкове, успјели да сачувају своје компаније и одрже обим запослености који је пресудан за економију, закључује Рачић.

(БН)