Овдје млади одлазе у градове, остају само пензионери

Михољско љето на Борикама. Просталих десетак становника у шест од некад 30 кућа пуних чељади, у селу Блажујевићима уживају у чарима сунчаних дана срадјујући последње сеоске послове и припремајући се за зиму која у овим предјелима зна бити дуга и хладна.

Један од њих је Мирко Балчаковић, пензионер који се присјећа да су у селима боричке висоравни многи радили у државном послу скоро на кућном прагу.

"Све је отишло трбухом за крухом. Замрла је пољопривреда, овдје смо имали јако пољопривредно добро и ергелу расних коња. Све је уништено и продато за багтелу а људи су остали без посла. Већином су мјештани из ових села радили на пољопривредном добру скоро из сваке куће по један члан. Многи су радили и сезонски".

Мирко је послије суноврата Агрокомбината, у коме је мало радио,  отишао у у пензију и посветио се занимању својих прадједова – сточарству.

 „Сад се бавим узгојем млијечних крава  ии споручујем млијеко мљекари. Имамо шест музних крава и дневно предамо педесетак литара млијеканпо цијени са премијом од 0,80 КМ. Имало и лактрофриз".

Људи старијих  генерација горштака са Борика остају вјерне огњиштима поред којих су проходали.

„Кад бих се поново родио опет бих живио на мојим Борикама“,

Балчаковић каже да у селима  ове висоравни живе вриједни и богати људи, домаћинства посједују скоро сву пољопривредну механизацију али је дошло вријеме да нема ко да је вози и користи.

Бонус прилог о производњи кромпира:

(БН) Фото: БН