Ослобађајућа пресуда у замјену за државну имовину?!

Ово је прошле седмице изјавио предсједник Републике Српске и лидер СНСД, Милорад Додик, након завршетка још једног рочишта пред Судом БиХ у процесу који се против њега води због наводног непоштивања одлука Кристијана Шмита, кога институције Српске, иначе, не признају за високог представника.

На конференцији за медије коју је одржао у Источном Сарајеву Додик је тада, између осталог, навео и то да је “одбио да пристане на рјешење питања државне имовине према којем би једини власник имовине била држава БиХ”.

– То је разлог због којег се судски процес усложњава и покушава убрзати. Нема те ствари коју ће моћи да добију да би, у овако накарадном поступку, обезбиједили било шта што није у складу с Уставом – поручио је Додик.

Наведена тврдња предсједника Српске како му је неко, наводно, дао “непристојну понуду” ослобађања од судског процеса у замјену за пренос надлежности на ниво БиХ, протеклих дана изазвала је бројне реакције у јавности. Мишљења о овоме кретала су се од тога да Додик “измишља”, па до тога да уопште није искључено да је таква понуда заиста била “на столу”.

Случајно или не, само неколико дана касније, Предсједништво БиХ је прегласавањем српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић утврдило Приједлог закона о државној имовини. Иако је било очекивано, покретање вета, односно заштите виталног националног интереса Републике Српске од стране српског члана Предсједништва БиХ, у овом случају је изостало.

Зашто Цвијановићева није посегла за ветом претходних дана постало је горуће политичко питање око кога су се “ломила копља” између власти и опозиције у Републици Српској.

Објашњавајући зашто српски члан Предсједништва БиХ није покренула механизам заштите виталних националних интереса кад је око питања државне имовине прегласана од стране Дениса Бећировића и Жељка Комшића, портпарол СНСД и делегат те странке у Дому народа парламента БиХ, Радован Ковачевић, устврдио је да Цвијановићева није могла да уложи вето.

– Вето није могуће уложити на питања која нису уопште у надлежности Предсједништва БиХ, а и оне ствари које јесу морају да да се конкретно тичу спољне политике, да би било који од чланова Предсједништва могао да уложи вето, тако да ова ствар ће бити веома једноставно ријешена на Колегијуму Представничког и Дома народа у Парламентарној скупштини БиХ, јер ће веома једноставно бити закључено да је ријеч о питањима која нису у надлежности Предсједништва БиХ и нису у надлежности БиХ и њених институција, него у јасној и изричитој надлежности Републике Српске и ФБиХ – рекао је Ковачевић.

Међутим, досадашња пракса у раду Предсједништва БиХ потврђује да се покретање вета од стране представника Српске у заједничким институцијама БиХ у прошлости потезало и за много “ситније” ствари него што је то питање државне имовине, као и да у неким ранијим примјерима вето уопште није био “везан” за питања која се тичу спољне политике.

Тако је, на примјер, актуелни српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у октобру прошле године “посегла” за ветом када су Денис Бећировић и Жељко Комшић усвојили закључак према којем Република Српска, односно њени органи, “нападају на темељне одредбе Дејтонског мировног споразума”. Наведени закључак Предсједништва БиХ, против кога је гласала Цвијановићева, поништила је одлука Народне скупштине Републике Српске која је одржана 20. октобра прошле године.

Да посезање за ветом и покретање механизма заштите виталног интереса није везано само за спољну политику, тврди и професор уставног права Милан Благојевић.

– Устав БиХ јасно прописује да прегласани члан Предсједништва може поднијети захтјев за заштиту виталног интереса против било које одлуке предсједништва – тврди Благојевић.

“Шта је с Пељешким мостом”

Политички аналитичар Велизар Антић за Српскаинфо каже да је заиста симптоматично то што српски члан Предсједништва БиХ није покренула механизам заштите виталног националног интереса у ситуацији када су Жељко Комшић и Денис Бећировић више него јасно усвојили одлуке које су директно у супротности с интересима Републике Српске.

– Не желим да сумњам у то да ће представници Српске у Парламенту БиХ успјети да оборе тај закључак, али мислим да би то имало много већу снагу да је таква тема постављена пред посланицима Народне скупштине Републике Српске. У прошлости је заштита виталног интереса покретана чак и због много мање важних питања, као што је Пељешки мост, тако да је заиста нејасно зашто се питање државне имовине пребацује у надлежност Парламента БиХ – истиче Антић.

(Српскаинфо) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР