Какву игру игра СНСД: Ослобађајућа пресуда или имовина?!

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је недавно након рочишта у Суду БиХ поручио да му је нуђено да пристане на закон о имовини у замјену за ослобађајућу пресуду.

Додик је рекао да је ту понуду одбио, међутим само седмицу дана након те изјаве члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Жељка Цвијановић није повукла вето на закон о имовини који су прегласавањем усвојили бошњачки и хрватски чланови Предсједништва Денис Бећировић и Жељко Комшић.

Ово је отворило питање, какве се игре дешавају на нивоу БиХ и да ли СНСД попушта пред захтјевима странаца?

Док се у јавности полемисало да ли је Додик заиста добио понуду да у замјену за ослобађајућу пресуду пристане на то да имовина припада Босни и Херцеговини, Жељка Цвијановић пропушта да покрене механизам заштите виталног националног интереса Републике Српске.

Ово је отворило полемике да ли је постигнут договор да се Република Српска одрекне имовине у замјену за ослобађајућу пресуду Додику?

 Из СНСД-а међутим негирају овакве информације, а Жељка Цвијановић каже да није ни могла да потегне вето, јер се то ради само када је у питању спољна политика.

"Одбрана консензус, спољна политика могућност вета, два пута будете прегласани иза другог пута покрећете процедуру ако је у питању та област. Ако није у питању та област, заустављате на друге начине", поручила је Жељка Цвијнановић.

Иако власт хорски тврди да вето није могуће покренути за питање имовине, досадашња пракса показује да је овај механизам у прошлости више пута покретан и за много безопасаније ствари од питања имовине Републике Српске.

Тако је управо Жељка Цвијановић прошле године повукла вето када су Комшић и Бећировић усвојили закључак да Република Српска напада одредбе Дејтонског споразума.

Вето је активиран и за питања из области образовања, па чак и за Пељешки мост, који је власт представила као витални национални интерес Републике Српске.

"Дефитнитивно није питање спољне политике пељешки мост – јесте то се тиче друге државе, али то није класично питање спољне политике, тако да тај изговор потпуно не стоји јер је пракса другачија, а ово ми с друге стране ипак дјелује као неко повлачење представника власт по питању имовине али и других питања гдје не знамо шта се дешава иза сцене", каже предсједник Народног фронта Јелена Тривић.

Посебно је симптоматично што се изостанак вета Жељке Цвијановић дешава у времену када се суђење Милораду Додику пред Судом Босне и Херцеговине приближава својој завршној фази. 

"Одавно се спекулише о могућим исходима од ослобађајуће пресуде до нагодбе, па чак и бијега Милорада Додика, више опција је у оптицају, а с друге стране такође и закон о имовини за који се спекулише да би могао бити наметнут од стране високог представника – то су све неки процеси поред санкција постојећих који улазе у ту једначину са више непознатих и заиста је незахвално прогнозирати у ком правцу би могао ићи коначни исход", сматра комуниколог Младен Бубоњић.

Представници власти тврде да ће Комшићев и Бећировићев закон о државној имовини бити заустављен у парламенту БиХ, међутим давне 2000. године Закон о државној граничној служби је закочен у парламенту, да би га на крају наметнуо високи представник  - да ли се сада на овај начин поново отвара пут за сличне потезе ОХР-а?

"Када је ријеч о Кристијану Шмиту односно канцеларији високог представника они су више него јасно већ мјесецима годинама указују на неопходност доношења закона о имовини тако да је јасно у ком правцу иду њихове жеље", каже Бубоњић.

Без обзира на коначан исход овог веома осјетљивог питања, наши саговорници упозоравају, да би свакако много већу снагу имао вето односно да је Жељка Цвијановић омогућила да се о овом питању изјасне посланици Народне скупштине Републике Српске. 

(БН) Фото: БН