Штеди онај ко има, већина саставља крај с крајем
Укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ на крају септембра износиле су 16,94 милијарде КМ и већи су за 1,42 милијарде КМ или 9,2 одсто у односу на септембар лани.
И док економисти сматрају да грађани имају велико повјерење у банке, из удружења за заштиту потрошача истичу да је штедња привилегија неколицине богатих, док остали једва састављају крај с крајем.
Како је саопштила Централна банка БиХ (ЦБ БиХ), а поводом Свјетског дана штедње, који је обиљежен јуче, депозити становништва имају највеће учешће у укупним депозитима код комерцијалних банака, од 51,6 одсто, па стога представљају важну основу финансирања и функционисања банака.
"Ако посматрамо депозите становништва по рочној структури, орочени и штедни депозити на крају септембра износе 5,31 милијарду КМ или 31,4 одсто од укупних депозита становништва, и већи су на годишњем нивоу за 15,6 одсто. Важно је нагласити да дугорочно орочени депозити становништва биљеже пораст на годишњем нивоу од 16,7 одсто, што је сигуран знак стабилности банкарског сектора и резултат покренутих акција доста високих каматних стопа преко три одсто на орочену штедњу, штедњу са посебним погодностима као исплата камате унапријед, фиксне каматне стопе, стимулативне каматне стопе итд", саопштено је из ЦБ БиХ.
У погледу валутне структуре, додају, на крају септембра укупни депозити становништва у домаћој валути износе 9,53 милијарде КМ, што чини 56,3 одсто учешћа, углавном због великог учешћа трансакционих рачуна становништва у КМ у износу од 7,21 милијарду КМ, депозити у еврима и у КМ са валутном клаузулом везаном за евро валуту износе 6,70 милијарди КМ или 39,6 одсто, а депозити у осталим страним валутама 707 милиона КМ или 4,1 одсто од укупних депозита становништва.
Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, за "Независне новине" каже да је штедња грађана расла посљедњих петнаестак година, што је довело до тога да се код нас промијенила структура депозита код банака.
"Некад је била чудна структура, кад смо имали једну трећину депозита грађана, те једну трећину штедње привредних субјеката, при чему су доминирали депозити банака из иностранства, које су држали код матичних банака у БиХ, како би омогућили кредитни раст. У једном тренутку смо имали, поготово у Републици Српској, након приватизације, од 2007/08. године, значајне депозите државе. У међувремену се структура промијенила, тако да су депозити грађана постали доминантан извор средстава банака, што је добро. Банке су по дефиницији финансијске институције које прикупљају велики број мањих депозита грађана и пласирају мањи број већих кредита привреди. То што се десило је било добро и то је нормалнији начин пословања у односу на оно што смо имали непосредно након рата и годинама касније. Банке су након рата имале негативно насљеђе невраћене старе девизне штедње и ту штедњу новца нису вратили грађани већ РС и земље региона из буџета, те су помогле банкама", рекао је Ђого.
Појашњава да наши грађани имају прилично повјерење у банке и банкарски систем, гдје је Агенција за осигурање депозита одиграла позитивну улогу, поготово кад су двије банке из РС отишле у стечај.
"Тај механизам је функционисао кад је требало, и рекао бих да грађани имају прилично велико повјерење у банке. Високом нивоу штедње доприноси неразвијеност финансијског тржишта, а поготово тржишта капитала, јер је то, поготово у Америци, алтернатива банкарском сектору. То је разлог зашто су грађани постали доминантан извор штедње, а банке дио финансијског сектора БиХ", истиче Ђого.
Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне Травник, истиче да банке из године у годину објављују податке о штедњи грађана, које су у укупном износу у порасту, али да не објављују податке о броју штедиша и висинама појединих штедњи.
"Тиме би показали да у ствари постоји огромна разлика између већине грађана Босне и Херцеговине, који једва састављају крај с крајем и који немају апсолутно никакве могућности да штеде и малог броја грађана који имају изузетно високе, чак и мултимилионске износе штедње", рекао је Арнаутовић за "Независне".
Нажалост, како каже, штедња је постала привилегија богатих и луксуз који је, истиче, далеко од просјечног становника наше земље.
(Независне) Фото: депоситпхотос
Повезане вијести
Коментари (14)
Ре Млко
Да дзипови су купљени од плате...тацно и многи други скупоцјени аутомобили...зиви се све од плате...
Х
Они немају потребе да стеде бесплатан превоз бесплатна гардароба ,храна пице горуво рекламирање путовања го питате их посто је млијеко и хљеб нико не зна
Јоја
Вецина има паре . Него ви лазете . Сво раде кафици ресторани кафане кладионице бурегдзинице1
Маруска
Како да устедим минималац рс има ли какав царобни стапиц?
Хм
Рећи ћу само једно: народ никад боље није живио а више кмечао. Наравно да и ја не мислим да је то успјех ове власти чак напротив она је тотално неспособна али народ и без ње иде ка бољем.
А
шта ја да уштедим од своје кобајаги пензије? Штеде тајкуни од украденог новца и имају још веће користи.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.