Малопродаја губи замах, потрошачи смањују трошкове
Колико потрошачи троше прихода на храну значајно говори о стању куповне моћи и евентуалних економских промјена. А оне су видјљиве у септембру и показују како је у Босни и Херцеговини дошло до пада промета трговине на мало и када је ријеч о прехрамбеним и непрехрамбеним производима.
Укупан десезонирани промет трговине на мало у БиХ у септембру 2024. године, посматран у текућим цијенама забиљежио је пад од 3,1 посто у односу на август 2024. године. Пад промета забиљежен је у трговини прехрамбеним производима (храном, пићем и дуванским производима) у износу од 1,7 посто, док је промет непрехрамбеним производима забиљежио пад у износу од 2,3 посто.
Посматрано у сталним цијенама, десезонирани пад укупног промета у овом мјесецу износио је 2,1 посто, при чему је промет прехрамбеним производима смањен за 2 посто, а непрехрамбених производа 1,1 посто у поређењу са августом.
Поређење са 2021. годином
Међутим, једномјесечна анализа не треба да завара када је о промету трговине на мало ријеч, јер њен укупни промјет у септембру 2024., у поређењу са истим периодом прошле године је растао; у текућим цијенама, раст је износио 1,6 посто, гдје је забиљежен раст промета прехрамбених производа од 5,4 посто, а непрехрамбених 4,1 посто. Раст може бити посљедица два фактора: повећања цијена производа због инфлације, повећане количине продатих производа или комбинације оба фактора.
Уколико промет упоредимо са прошлом годином, у сталним цијенама, промет је у септембру 2024. увећан за 1,5 посто у поређењу с истим мјесецом прошле године – промет прехрамбених производа порастао је за три посто, док је код непрехрамбених производа забиљежен раст од 2,7 посто.
Привремено смањење потрошње
Анализирамо ли дубље, и вратимо ли се на 2021. годину јасно је да су грађани БиХ у септембру ове године трошили више новца на прехрамбене производе него прије три године. Наиме, септембарски индекс промета у трговини на мало у БиХ показује значајан раст, гдје је укупан индекс промета у текућим цијенама номинално порастао за 38,4 посто, док је у сталним цијенама забиљежен реални раст од 35,3 посто.
Посматрано по категоријама, промет прехрамбених производа остварио је раст од 21,9 посто, непрехрамбених производа 54,2 посто, док је трговина моторним горивима остварила раст од 9,6 посто.
Шта се десило са септембром па је забиљежен пад промета и прехрамбеним и непрехрамбеним производима? Могуће је да су потрошачи привремено смањили потрошњу или су се одлучили за другачије приоритете у овом периоду године.
Повезане вијести
Коментари (8)
Како
Да купујемо ако су производи поскупјели за висе од 100 постоа плате порасле за 30 или 40 посто.Морамо се одрицати много тога.Нема ту ниста нејасно.
По којим параметрима
Да би се дошло до прецизних података,раста,или пас потрошње,морају се узети у обзир све чињенице.Упоредити цијене артикала,висине примања,и све остало. Није иста вриједност новца у 2021.и 2023.као што није исто стање 2023. и 2024.године. С растом наших примања,пад промета би био енормно већи,да нема дијаспоре која троши у Републици српској...
Да
Купујемо браш но на селу доручку уштипци ручку пита кромпируша ето вам ПДВпа зивите од њега није народ слијеп и луд
Никола
Смањите максимално трошкове јер то све иде за Бају од пореза и његових тајкуна маркета, пеците хљеб кући, сијте поврће и воће, смањити штетну храну, купујте од сељака код куће, искључите претплате ако нису потребне, више возите бицикл или идите пјешке, смањите цигарете,
Гкхг
Сви можемо имати своје и воће и поврће и месо,они у граду наравно не,они су приморани да купују смеће из ЕУ
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.