"Ниједна реформа у БиХ се не доведе до краја"

Наиме, сви закони који се сада усвајају, а дио су европске агенде, већ су били усвојени у периоду прије 15 или 20 година, а и тада су даване политичке изјаве да се ради о законима који ће поправити стање у БиХ.

Примјера ради, у протеклих неколико година утврђено је да је изборно законодавство мањкаво кад су у питању интегритет гласања и транспарентност контролисања политичких партија, а и сет антикорупцијских закона, посебно оних који се односе на контролу рада правосуђа, такође се поново нашао под лупом.

Ивана Корајлић, директор Транспаренси Интернешнела БиХ, каже за "Независне  новине" да је највећи проблем што БиХ не учи из прошлости и стално понавља исте грешке.

"Ниједна реформа се не доведе до краја. Чак и добри закони који су донесени уз учешће међународне заједнице, касније се разводне, дерогирају или обесмисле, и онда идемо испочетка", каже она.

Према ријечима Корајлићеве, политички лидери у БиХ су добро изучили материју и научили су како да изманипулишу цијели процес.

"Имаћемо исти проблем и са овим реформским законима који се сада усвајају, јер ће се показати да неће постићи оне резултате који се очекују", истакла је она.

Као примјер, наводи законе који су усвојени као услов за добијање кандидатуре и почетак преговора БиХ за чланство у ЕУ.

Измјене Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, како каже, требало је да буду хитне, а трајале су неколико година, а и након усвајања и даље постоје велики проблеми у његовој примјени.

"Нису се именовали нити запослили људи у тај одјел који треба да проводи провјере. Зато је одгађана примјена закона неколико пута, све се заправо још увијек успоставља", истиче она.

Што се тиче Закона о сукобу интереса, наглашава да још увијек није именовања комисија, нити је почела провјера носилаца јавних функција.

"Упозоравали смо на те ствари, требало је да добијемо независну комисију која ће бити изабрана јавним конкурсом, у отвореној процедури, а добили смо ситуацију да је највише бодова добио секретар комисије који је радио именовање. С те стране се потпуно бацила сјена на објективност цијелог процеса и будући рад саме комисије", истиче она.

Што се тиче закона о судовима, он још није ни на видику, а Корајлићева упозорава да и ово што је понуђено иде ка смањењу надлежности правосудних институција БиХ.

Корајлићева истиче да се у задње барем двије деценије спроводи исти сценарио политичких елита како да се институције ставе под страначку контролу.

"Прво се у процесу усвајања осигурају механизми како да се успостави контрола над институцијама које би требало да буду независне, како да се усвоје одредбе које ће отежати примјену или обесмислити саме одредбе, а онда касније, кад дође да треба почети примјена, ради се на опструкцијама", наглашава она.

И посљедњи извјештај о напретку БиХ који је прошле године објавила Европска комисија врви примјерима лошег рада, недостатка реформи, неефикасних одредби или тромости институција.

Примјера ради, не постоји адекватна парламентарна контрола рада извршних власти, превише закона усваја се по хитној процедури, правосудни систем слабо функционише, све врви од непотизма и корупције у правосуђу и другим високим институцијама.

"Селективно и нетранспарентно судско праћење у случајевима корупције од јавног значаја је разлог за значајну забринутост, поред притиска и застрашивања. Законодавство није усклађено у цијелој земљи", истакнуто је.

Додају да је посебно забрињавајуће да нема напретка у процесуирању случајева високе корупције, а слаб напредак је и у борби против организованог криминала.

(Независне) Фото: БН