Цијена брашна пада, цијене пекарских производа расту

За рубрику “вјеровали или не” јесте чињеница да цијена брашна пада, а цијена хљеба расте. Трагично је то што добијемо велику разлику, када се упореде цијене пшенице и пекарских производа, кажу у удружењу потрошача “Звоно” из Бијељине.

“Цијене кифле су некада биле 10, па 20 а сада 25 и 30 фенинга, а толико кошта и килограм пшенице. Према томе, видите колика је разлика и колико не долази до усклађивања цијена. Ту ми можемо реаговати  тако што ћемо упозоравати, али постоје институције које су задужене да се тиме баве”, рекао је Јован Василић, предсједник овог удружења.

Наши суграђани су такође мишљења да у овакво ситуацији нешто није уреду и да би цијена основне животне намирнице требала да буде нижа.
 
“Скупоћа је велика, стандард је опао. За пензионере, катастрофа”.

“Килограм хљеба, 2 кг брашна, 4 кг пшенице – то је паритет био. Дуго времена се то задржало, а сад је то у корист млинске индустрије далеко, далеко неповољније."

“Сматрам да би требало да се води рачуна о томе да има људи који не могу себи да приуште те додатне издатке. Мислим да би држава требало мало да обрати пажњу и да коригује цијене, односно да изведе контролу на маржу.  Да виде како то људи формирају цијену, јер изгледа, како се мени чини, да свако  формира цијену како хоће”.

“Хљеб је скуп у односу на брашно. Тачно је, имају и пекари издатке, али је ипак скупо. Само, хљеб је некада био тежак 1 килограм, а колико је тежак данас? Да ли има 600 грама?"

Пекари цијене својих производа правдају чињеницом да је дошло до раста најниже плате, те да сада, на мјесечном нивоу по запосленом издвајају додатних 382 КМ. 

“Наше предузеће има 120 запослених. То је на мјесечном нивоу око 40.000 марака и ми смо дали за ових 10 мјесеци 400.000 марака је наше предузеће дало више ове године него прошле”, каже Његослав Загорац, власник ланца пекара из Бијељине.

Загорац додаје да 80% својих производа пакује у амбалажу која је скупља за 30 процената, као и то да најјефтинија машина за пекарство кошта 15.000 евра.

“Наше производе, било које, не можемо да дајемо за неку цијену која одговара економистима, удружењима за заштиту потрошача, која одговара пензионерима. Не можемо. Једноставно, пекари када поскупе, онда знајте да им је догорјело, да то није трка за профитом, него једноставно догорјело”, категоричан је Загорац.

Пекари додају да је велики проблем дефицит стручне радне снаге, те да је цијена њиховог рада прелази 2.000 марака и да је виша за минимално 25 процената, у односу на исти период прошле године.

(БН) Фото: БН