"У случају рата и неочекиваних криза урадите сљедеће"

Брошура под насловом ‘Ако дође криза или рат’ ажурирана је након шест година, због онога што шведска влада назива погоршањем безбједносне ситуације, мислећи притом на руску инвазију на Украјину. Брошура је такође двоструко већа него што је била раније.

Сусједна Финска такође је управо објавила своје нове савјете онлине о “припреми за инциденте и кризе”.

Норвежани су такође недавно примили брошуру у којој се позивају да буду спремни да самостално функционишу седмицу дана у случају екстремних временских услова, рата или других пријетњи.

Током љета, данска агенција за управљање хитним ситуацијама објавила је да ће слати е-маилове данским одраслим особама с детаљима о води, храни и лијековима које ће им бити потребне за преживљавање три дана у кризи.

У детаљном дијелу о војном сукобу, финска дигитална брошура објашњава како би влада и предсједник реаговали  у случају оружаног напада, наглашавајући да су финске власти “добро припремљене за самообрану”.

Шведска је ове године постала чланица НАТО-а, одлучивши, као и Финска, да поднесе захтјев након што је Москва проширила свој рат 2022. године. Норвешка је била оснивач западног одбрамбеног савеза.

“Тјестенина, конзерве пасуља и… јодне таблете у случају нуклеарне несреће”

За разлику од Шведске и Норвешке, финска влада одлучила је да не штампа копију ове брошуре за сваки дом, јер би то “коштало милионе”, а дигиталну верзију лакше је ажурирати.

“Послали смо 2,2 милиона штампаних копија, једну за свако домаћинство у Норвешкој”, рекао је Торе Камфјорд, који је одговоран за кампању самоприлагођавања у Норвешкој управи за цивилну заштиту (ДСБ).

На пописима предмета које треба држати код куће налазе се дуготрајна храна попут конзерви пасуља, енергетских плочица и тјестенине, те лијекови укључујући јодне таблете у случају нуклеарне несреће.

Осло је послао ранију верзију брошуре 2018. године, али Камфјорд је рекао да су климатске промјене и екстремнији временски и услови попут поплава и клизишта довели до повећања ризика.

За Швеђане је идеја о брошури за цивилну нужду нешто познато. Прво издање “Ако дође рат” произведено је током Другог свјетског рата, а ажурирано је током Хладног рата.

Међутим, једна порука склоњена је са средине брошуре: “Ако Шведску нападне друга земља, никада нећемо одустати. Сви подаци који сугеришу да би отпор требало да престане су лажни”.

Недавно су Финска и Шведска биле неутралне државе, иако њихова инфраструктура и “систем тоталне одбране” потичу још из Хладног рата.

“У Шведској може доћи до рата”

Министар цивилне обране Шведске Карл-Оскар Болин изјавио је прошлог мјесеца да је, како се глобални контекст промијенио, информације за шведска кућанства такође требало прилагодити тим промјенама.

Почетком ове године упозорио је да “у Шведској може доћи до рата”, што је схваћено као позив на буђење, јер је сматрао да су помаци у обнови “тоталне одбране” ишли преспоро.

Због своје дуге границе с Русијом и искуства рата с Совјетским Савезом у Другом свјетском рату, Финска је увијек одржавала висок ниво одбране. Шведска је, међутим, смањила своју инфраструктуру и тек посљедњих година поновно почела да улаже у одбрану.

“Из финске перспективе, ово је помало чудно”, каже Илмари Каико, ванредни професор ратних студија на Шведском универзитету за одбрану.

“[Финска] никада није заборавила да је рат могућ, док су у Шведској људи морали да буду мало потресени да схвате да то стварно може догодити”, каже Каико, који је из Финске.

Мелиса Ив Ајосмаки, 24, која је поријеклом из Финске, а студира у Гетебургу, каже да је била забринутија кад је рат избио у Украјини.

“Сада се осјећам мање забринуто, али још имам мисао у позадини главе о томе што бих требало да направи ако дође до рата. Поготово јер имам породицу у Финској”.

Водичи укључују упутства шта учинити у неколико сценарија и траже од грађана да се побрину да могу да преживе самостално, барем у почетним фазама, у случају кризне ситуације. Финце питају како би се снашли без струје данима, при температурама које падају и до -20°Ц. Њихов попис такође укључује јодне таблете, као и лако припремљиву храну, храну за кућне љубимце и резервни извор енергије.

Шведски попис препоручује кромпир, купус, шаргарепу и јаја, уз конзерве болоњезе соса и припремљену чорбу од боровница и шипка.

Шведски економиста Ингемар Густафсон, 67, присјећа се претходних верзија брошуре:

“Нисам превише забринут због свега тога, па то схватам прилично мирно. Добро је да добијамо информације о томе како би требало да дјелујемо и како да се припремо, али није да имам све те припреме код куће”.

Једна од најважнијих препорука је држање довољно хране и питке воде за 72 сата.

Но, Илмари Каико се пита је ли то практично за свакога.

“Гдје то сачувати ако имате велику породицу која живи у малом стану?”

(Н1) Фото: иСтоцк