Дејтон је учврстио Српску и добио своју потврду кроз вријеме

Давне 1995. године, у Босни и Херцеговини је бјеснио крвави рат. Након више безуспјешних покушаја постизања мировног споразума, представници зараћених страна сјели су за преговарачки сто у америчкој војној бази Рајт Петерсон код Дејтона. 21. новембра 1995. преговори су окончани, а најважнији ефекати су: крај рата у Боси и Херцеговини и међународна потврда постојања Републике Српске.

Дејтонским споразумом рат је заустављен. У Бањалуци се славило, док је на Палама, ратној престоници Републике Српске преовладавало жаљење, међутим на крају сви су га сви прихватили. Босна и Херцеговина је тада подијељена на два ентитета: Републику Српску и Федерацију БиХ. Од тада до данас држава почива на дејтонским тековинама, а у скоро три деценије са свих страна, свако мало су се чуле најаве о његовом распакивању и другачијом организацијом Босне и Херцеговине. 

Донио је мир, али све друге међусобне проблеме у БиХ није окончао.

"Јасно је да је Дејтон на неки начин добио своју потврду кроз вријеме да је одржив а највећа тековина је обезбјеђење мира на овим просторима и он има ту историјску карактеристику", поручио је Младен Босић бивши предсједник СДС-а.

"Тај споразум направио баланс између захтјева за самосталношћу Републике Српске која се остварила у правом смислу те ријечи, а посебно је због међународног фактора остао тај оквир који се зове Босна и Херцеговина и ја мислим да је Дејтон посљедњи велики примјер успјешне међународне активности", сматра почасни предсједник ПДП-а Младен Иванић. 

Све оне недоречености и простор за различита тумачења који је Дејтон оставио, од тада готово сви политичари у Босни и Херцеговини злоупотребљавају на свој начин.

"Тако да бих рекла да се налазимо у једној веома парадоксалној ситуацији гдје сви видимо да нешто не штима, а нико не жели да промијени било шта што би омогућило искорак напријед", сматра политиколог Тања Топић. 

Док се годинама не зна гдје је нестао оригинални примјерак Дејтонског споразума и да ли је уопште стигао у БиХ, готово да није било периода да се није помињало распакивање овог споразума. Таква реторика поново се појачала након побједе Доналда Трампа, међутим за овакве жеље међународна подршка и даље не постоји.

"У главама доносилаца одлука у САД то не може да се дира. То су симболи њихове моћи. Док је Америка прва у свијету поготово Трампова Америка, много се варају ови који славе неодговорно у име Републике Српске и српске нације", сматра политички аналитичар Душан Јањић. 

БиХ још није успјела да заживи без присуства високих представника. Одмах након потписивања споразума, политичари су најављивали демократско друштво и економски напредак. Ипак, за ових 29 година, готово ништа од тога грађани нису видјели. Све што смо осјетили на својој кожи јесу неправда и корупција на сваком кораку. Дејтонска и демократска БиХ само је једна замисао која се већ три деценије у пракси не проводи.

(БН)