Ко су власници соларних електрана у Херцеговини?

Соларна грозница тресе источну Херцеговину, а сунце је највише огријало локалне и републичке функционере и оне блиско везане за владајући СНСД. Упркос малим концесионим накнадама за коришћење природних богатстава, велики број је оних који распарчавањем велике соларне електране на више малих избјегавају процедуре и улазак у систем концесије чиме локалне заједнице на чијем подручју се налазе електране бивају оштећене за стотине хиљада марака годишње.

Дамјан Ожеговић из Транспаренси интернешнела БиХ неконтролисано давање природних богатстава на коришћење види као кључни проблем.

„Оно што је посебно спорно јесте да се у Херцеговини, која је заиста богата хидропотенцијалом и сунчевом енергијом ови потенцијали дају на коришћење уз веома мале накнаде, али и заобилазећи процедуре, поготово са малим хидроелектранама које се граде испод минимума. Без икаквог плана се природна богатства дијеле најчешће самоиницијативном понудом на начин да неки инвеститор дође, нађе неко природно богатство и предложи Влади или неком другом надлежном органу да би ту желио да путем концесије експлоатише неко јавно добро“, каже Ожеговић.

Небојша Вукановић, шеф Клуба посланика листе За правду и ред у НС Републике Српске сматра да су дозволе за изградњу соларних електрана резервисане за владајући естаблишмент и посебно проблематизује то што се не испитује поријекло новца који се улаже у соларне електране.

„У посљедње вријеме постао је веома уносан бизнис улагање у тзв. обновљиве изворе енергије соларне електране и ту постоји монопол који диктира владајућа партија. Само неко ко је дио те клијентелистичке мреже и дио тог естаблишмента владајућег може да добије дозволе и концесије и повољне уговоре и споразуме са ЕРС-ом о откупу електричне енергије.

Нико у овој држави није поставио питање поријекла новца, како супруга једног министра која има плату од можда пар хиљада марака, са фирмом која има само једног радника може да се појави  као инвеститор: Говори се да та инвестиција чак вриједи 400 или 500 милиона. Јасно је да се ради о прању новца који је стечен корупцијом и корупционашким пословима“, јасан је Вукановић.

Веселин Вујовић, бивши начелник Општине Билећа, сматра да су велике соларне електране које су изграђене и које ће тек бити изграђене у Билећи корисне јер се кроз концесионе накнаде пуни буџет општине. Као негативну страну приче види изградњу малих соларних електрана чији власници не плаћају никакву накнаду.

„Ја сам за ту причу производње из соларних електрана, али с тим да оне буду у концесији, да општина Билећа има интерес од њих. Ове мале соларне електране које се цјепкају на више власника оне нису никако пожељне за локалну заједницу јер локална заједница од њих нема никаку корист. Сви ми знамо да то нису ти власници на чије се име воде те електране.  Мора се пронаћи неко законско рјешење да и они уђу у вид плаћања накнаде за произведени киловат час.“, сматра Вујовић.

Мишљење Билећана је подијељено по питању изградње соларних електрана.  

Најочитији примјер избјегавања концесионе накнаде регистрацијом више малих електрана је фирма ‘‘Ецо енергy‘‘ из Требиња која је на подручју Берковића изградила 14 малих соларних електрана од којих је инсталисана снага њих 13 свега 0,10 киловата мања од законом предвиђених 250 киловата  када се улази у процедуру добијања концесије и плаћања накнаде.

(БН) Фото: БН