Сједе у фотељама упркос пресудама и истрагама

Упркос томе што су се налазили или се налазе под истрагама за милионске малверзације, појединци не осјећају потребу да поднесу оставке, већ настављају обављати функције које су вршили за вријеме чињења кривичних дјела за која су оптужени.

Костадин Васић, посланик у Народној скупштини Републике Српске три пута је осуђиван због насилништва, посљедњи пут 2022. године на 10 мјесеци затвора.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић 2006. године осуђен је за превару тешку 130 хиљада марака на три мјесеца затвора.

Најсвјежији примјер је директор Фонда здравственог осигурања Дејан Кустурић, који иако се због набавки респиратора налази под истрагом Републичког јавног тужилаштва и даље обавља функцију директора. 

„Неко је то једном фино описао - Имамо поплаву афера и сушу оставки. То није карактеристика само БиХ. У многим другим државама људи се просто оглуше, не желе да поднесу оставке и не желе да одступе са својих функција“, каже Драгана Дардић из Хелсиншког парламента грађана Бањалука.

Медији свакодневно указују на криминал у јавним предузећима, отворено износећи милионске афере, али руководиоце, чини се, то не забрињава превише. 

„Оно што је главни проблем у нашем друштву и сличним друштвима је то што не схватају шта је наше. Не схватају да је новац у буџету наш, да је шума којом располаже ЈП „Шуме Српске“ наша шума, да је службеник на неком шалтеру у јавној управи запослен код нас, а не ми код њега и да је то нешто што мора бити одговорност свих нас.

Наравно, пошто не можемо да сви управљамо одједном, нас неколико стотина хиљада, пошто нас милион већ одавно нема, онда треба да то неко ради у наше име, али не за свој рачун“, сматра новинар Милкица Милојевић. 

Свака критика упућена политичарима, у њиховим очима се доживљава не као напад на њихову нестручност, незнање или криминал, већ кријући се иза лажног национализма то представљају као напад на Републику Српску, каже правник Милко Грмуша. 

„Не постоји правоснажна пресуда за било ког човјека који је у Републици Српској био на некој важној функцији. То не постоји. Ако тако посматрамо ствари, испада да не постоји праведније и законитије друштво на свијету, а сложићемо се да то баш и није тако. Чак и када бисмо питали људе из СНСД-а, рекли би да то није баш тако“, каже Грмуша. 

Ипак, одговорност за то што систем не функционише и што јавни новац цури на све стране, није искључиво у политичарима, сматра Грмуша. 

"Огромна је одговорност правосудног система. Огромна је одговорност оних који су постављали кадрове у правосуђу. Ја не вјерујем у случајности и увјерен сам да је ријеч о новцу. Дакле, раде кофери новца, како би овакво стање потрајало, јер је тако лакше управљати овим простором“, објашњава Грмуша. 

Иако су докази о њиховој умијешаности у криминалне активности све јаснији, бројни функционери, свјесни да им власт пружа заштиту и имунитет, остају у својим позицијама, још једном доказујући како закон не важи за све, закључује Грмуша. 

(БН)