Шта се крије иза откупа потраживања ИРБ РС? Тајкуни и адвокати ће подијелити 148 милиона КМ

Бивша рачуноводствена фирма „Стандард прва“ већ увелико наплаћује дугове, односно потраживања ИРБ РС, која су за “државу” била ненаплатива.

Продаја  апартмана у Апартхотелу „Вучко“ на Јахорини, стечај у бањалучкој компанији „Екватор“, пријетња стечајем у фирми „Натура вита“ из Блатнице код Теслића, доказ су да адвокат Стевановић и његове “рачуновође” мисле озбиљно.

Шта се крије иза ове, по многима контроверзне, трансакције? И да ли је ИРБ РС, финансијска институција основана да буде „мотор развоја Српске“, постала кључни играч у легалној пљачки јавних средстава: и то по одлуци Владе Радована Вишковића, којом су “ненаплативи” кредити понуђени на продају?

На ова питања познаваоци прилика нуде прилично интригантне одговоре, а сви се своде на једно: и “рачуновође” и адвокати и дужници ће бити у милионском плусу, а буџет и грађани РС на губитку.

Адвокат Милош Стевановић за Српскаинфо каже да је тачно да се дуговања убрзано наплаћују, откако их је преузела “Стандард прва”, али да је то резултат рада људи у његовој адвокатској канцеларији.

–То су све добро колатеризовани кредити, гдје има доста хипотека, личних мјеница, повезаних лица, који су дужни једни другима. Тако ми прилично брзо можемо да приведено крају ове спорове који се воде већ годинама – каже Стевановић.

Наводи, између осталог, и примјер зворничке „Енерголиније“, фирме повезане са “Алумином”, и кредита ИРБ РС, због које је годинама вођен судски поступак против бившег премијера Српске Александра Џомбића.

Подсјећамо, Александар Џомбић, који ј еу то вријеме био предсједник Владе РС, 2012. је „Енерголинији” одобрио кредит од 19,4 милиона КМ.

Миленко Павловић, који је у то вријеме био директор ИРБ РС, одбио је да одобри тај кредит , тврдећи да “Енерголинија” није кредитно способна. Павловић је поднио оставку.

Адвокат Стевановић каже да је “Стандард прва” купила ово и друга потраживања ИРБ РС, као што неке друге фирме “купују аутомобиле или сатове” и да је то “трговина, као и свака друга”. 

– Агенција за банкарство не дозвољава откуп дугова физичких лица, дакле људи, и ми то не бисмо никад радили. Али, пошто се овдје ради о правним лицима, о јако много нагомиланих дугова, и пошто има и људи који су безобразни па неће да враћају своје дугове, ми смо искористили нашу способност да, преко судског система, те дугове наплатимо – каже Стевановић.

Коментаришући приче да ће у плусу бити сви осим Републике Српске, Стевановић тврди да није тако и да “сви добијају”.

–Република Српска је добила више од 30 милиона КМ, који су се слили у буџет и јавне фондове – каже Стевановић.

“Разлику” од 148 милиона КМ не спомиње.

И док неки саговорници Српскаинфо кажу да управо ту има “простора за договор” и да није искључено да милиони заврше и у џеповима “безобразних дужника”, Стевановић каже да то “баш и није случај”.

Он тврди да нико неће свој дуг “платити мање” зато што је дуг откупљен: репрограм може, али су “инструменти обезбјеђења”, како наводи, “много озбиљнији него у случају банака”.

Економиста Зоран Павловић за Српскаинфо каже да кључни проблем и јесте у томе што власт у Српској, као ни бирократи у институцијама, не схватају озбиљно свој посао.

– Влади треба памети, и та памет је расположива. Има људи који знају како се шта ради, па и како се наплаћују дугови, и ти су људи спремни да понуде своје услуге. Али, Вишковић и његова екипа то неће ни да чују, јер мисле да су најпаметнији и да све знају најбоље – каже Павловић.

Додаје да су са “државним парама” сви комотни, па је тако пуштено и да дугови према ИРБ РС доспију скоро до застаре.

– Наравно да банке, па и ИРБ, не могу да раде као приватне фирме, него се морају придржавати прописаних правила. Али, зар није могла ИРБ РС основати посебну фирму, рецимо “ИРБ траде”, која би се бавила наплатом потраживања. Тако су учиниле и неке комерцијалне банке и имале су успјеха – каже Павловић.

Додаје да су у Влади РС изабрали најлакше, најкомотније и по грађане Српске најскупље рјешење: да понуде потраживања на продају. 

– Питам се да ли би се тако понашали са својим новцем – каже Павловић.

Они који су “забраздили” са дуговима иду у стечај, а и то је, како наводе поједини саговорници Српскаинфо, добра прилика за тајкуне који не пате од вишка пословног морала.

– Повјериоци добију колико добију, а дужник који их је, фактички, насамарио, изађе из свега „очишћен“ и већ сутра се може појавити као оснивач неке нове фирме – кажу наши извори.

Алекса Њежић, дугогодишњи стечајни управник, каже да стечај тако функционише свуда у свијету: можда није праведан, али је често једино рјешење.

то се тиче откупа потраживања, како каже Њежић, то није ништа необично, али је питање чији се интереси у тој трансакцији штите.

– Кад је у питању приватни интерес, онда је ту све јасно, свако штити своје, али кад се ради о јавном или државном интересу, ствари су мало компликованије. Нико не зна да ли је извршена процјена, да ли је све транспарентно и да ли је ИРБ РС уствари на губитку – каже Њежић.

Што се транспарентности тиче, кристално је јасно да су извори информација – херметички затворени.

Како је раније писала Српскаинфо, и након што су потраживања продата,  Инвестиционо развојна банка РС је одбила да објави имена дужника. У ИРБ РС су се оглушили чак и на посланичко питање Вукоте Говедарице, шефа Клуба послника СДС у Народној скупштини РС. И адвокат Стевановић је у обавези да “чува пословну тајну”.  

Већина милионских кредита, за које ће се испоставити да су “ненаплативи”, иако су власници фирми дужника прилично богати људи, додијељена је из средстава Европске инвестиционе банке ЕИБ, у периоду од 2009. до 2013. године

ЕИБ је дала кредит БиХ, БиХ је то подијелила ентитетима, Република Српска је свој дио пласирала преко ИРБ, без посредстава коменрцијалних банака, а често и без солидних гаранција.

-Ти кредити годинама нису враћани. Ишло се на судску наплату, али су судски поступци бескрајно одуговлачени: додјелом предмета судији који иде у пензију, промјеном адвоката, разним перипетијама – каже саговорник Српскаинфо.

Грађани ће наравно Европској баци вратити проћердани кредит – све до посљедњег цента.

– И тај смо кредит успјели да наплатимо – каже Стевановић. 

Улазница од 2,5 милиона марака

ИРБ РС је „ненаплатива потраживања“ понудила крајем прошле године, путем јавног позива. Само за приступ документацији ваљало платити 200.000 КМ, а за учешће у јавном надметању округлих 2,5 милиона КМ.

Економиста Зоран Павловић каже да се јако мало заинтересованих пријавило на овај позив и да “скупа улазница” не би требало да буде препрека за то.

– То је озбиљан посао за озбиљне људе са озбиљним парама – каже Павловић.

И адвокат Стевановић је за Српскаинфо потврдио да није био једини, који се јавио на јавни позив ИРБ РС, расписан на основу одлуке Владе РС.

(<стронг>Српскаинфо) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР