У БиХ готово да нема санкционисања говора мржње

Израз „говор мржње“ дефинише се као сваки облик изражавања који шири, распирује, подстиче или оправдава расну мржњу, ксенофобију, антисемитизам или друге облике мржње. На презентацији приручника „Говор мржње у колизији са слободом изражавања“ говорило се о томе како новинари могу допринијети смањењу или повећању овог феномена у јавној сфери.

„Код нас је то постала свакодневица. Када је политички дискурс у питању чињеница је да су се политичари изверзирали толико да играју на ивици ножа и њихов говор не прелази у законску категорију говора мржње. Али дефинитивно да подстичу на мржњу, јер мрзилачки наративи друге наводе да размишљају на одређен начин, да таргетирају одређене групе, зато је потребно што више радити на овом питању“ казао је Срђан Остојић, извршни директор Института Перпетум Мобиле.

У Босни и Херцеговини готово да нема санкционисања за говор мржње, који је постао свакодневица, каже адвокат и предавач Александар Јокић. Да би се утврдило постојање говора мржње потребно је прво утврдити индикаторе.

„Уколико постоје индикатори, онда је сљедећи корак утврдити да ли такав говор подспјешује неку јавну дебату, да ли је у јавном интересу, да ли се износи директно у програму уживо или се монтира итд. То су неки показатељи и параметри који се требају поштовати и анализирати.“

На презентацији су присуствовали новинари из шире бањалучке регије, а приручник новинарима може користит да квалитет обављају посао, на начин да избјегну извјештавања која би могла поспјешити говор мржње.  

(БН) Фото: БН