Република Српска баца пара и на Сенат, који се ријетко састаје

Чланове сената бира предсједник Републике Српске, који је уједно и предсједник Сената, а основна функција им је да се састају сваки пут када се ради о битним питањима за Републику.

Судеци по томе да се састали нису годинама, рекло би се да битних републичких питања за предсједника Милорада Доодика, нема.  А они који и покушају да оживе Сенат и покрену умове мудраца, бивају одстрањени. 

Сенат – савјетодавно републичко тијело, којем је основна функција одлучивање  о битним темама за добробит Републике и савјетовање републичких органа шта и како треба да се ради. Тако бар стоји у дефиницији, али и у озбиљним земљама. 

Наш Сенат задњи пут се састао прије четири године, а проблема у Републици Српској је више него икад. Међутим, то сенаторе, чини се, не занима, иако им је то основни и једнини задатак, да траже најповољније рјешење проблема у Републици и да савјетују предсједника.

Али предсједник, по свему судећи, не треба савјет, а и сенатори су особе блиске партији.

 А колико је њихово дјеловање препознато у јавности, говори податак да мали број грађана зна да Српка и има Сенат, иако све то плаћају.

Сенат чине личности за које се сматра да су стручњаци, или би бар то тако требало да буде. Иако имају право на половину просјечне плате по одржаној сједници, ни то није довољно да натјера сенаторе да раде свој посао.

Међутим, међу сенаторима је било и оних који су свој позив озбиљно схватали, али је свака иницијатива била заустављена, а они одстрањени из Сената.

„Предложио сам Народној скупштини, односно предсједнику Републике, који је по Уставу и предсједавајући Сената Републике, а дао сам иницијативу Сенату да се у што скорије вријеме одржи сједница Сената републике и да се на њој размотри идеја коју само осмислио и предложио, како Кривичним законом заштитити Уставне надлежности Републике Српске од њиховог даљег неовлашћеног преношења. Ја сам то предао уредно на протокол Сената и никада по том питању није заказана ни једна сједница Сената.

Убрзо, мјесец или два послије тога, против мене, пошто сам тада био судија Окружног суда у Бањалуци, је покренут дисциплински поступак“, истиче доктор правних наука Милан Благојевић, који је био приморан да да оставку у Сенату. 

Један од сенатора био је и Мирко Шаровић, који је позван од тадашњег предсједника Српске Рајка Кузмановића да буде члан Сената, али је са ове функције разријешен након свега пар мјесеци, због санкција високог представника.

Шаровић каже да се ни тада Сенат није састајао, иако је било важних тема за разговор, узевши у обзир све оне који су тада испаштали због санкција. 

„Ја нисам чуо никада да су они уопште сјели, уназад неколико година. Тако да је моја процјена да је то институција на папиру“,  каже Шаровић.

Сенат би требало да буде састављен од особа које су показале добре резултате у областима у којима су стручне, и самим тим могу успјешно да кроје кораке вођења политике и Републике.

Али у Сенату Републике Српске сједе људи који су, на првом мјесту, показали оданост партији и чије се мишљење не разликује од оног које владајућа странка захтијева, сматра професор правних наука Петар Кунић.

„Именовање у сенат је такво да се не води рачуна о овим критеријумима које предвиђа Закон о сенату, већ се сенат именује углавном на бази страначких критерија. Дакле како видите, и садашњи именовани састав, углавном суштину тог Сената чине страначки људи, дакле они који су дуго вјерни постојећој владајућој странци, дакле боље рећи они који су добри послушници у оквиру те странке“, каже Кунић. 

На основу ових искустава, правног и стручног мишљења, могло би се закључити да је Сенат важно републичко тијело, које не ради ништа.

А и ако неко покуша  да предложи измјене које би Српској много значиле, не само да мишљење не буде усвојено, него такви бивају уклоњени из Сената, јер шта ће предсједнику неко ко мисли својом главом.

(БН)