Шта је запело у увођењу ИРБ-а у систем платног промета?

Међутим, скоро 5 мјесеци касније, ова институција и даље није ни близу успостављању платног промета иако је у међувремену промијењен и директор.

Да ли је у питању тешка и дуготрајна процедура увођења ИРБ-а у систем платног промета или страх од санкција?

Иако је све урађено тако да је закон на страни оних којима одговара, непримјењивање измјена закона о платном промету у ИРБ-у је можда јединствен случај гдје се све урадило како треба али негдје је запело.

Нико не зна гдје је камен спотицања, али да нешто не штима показује и то да је директор ИРБ-а Дражен Врховац напрасно у августу ове године поднио оставку. И од тад му се губи сваки траг. 

И као што то увијек бива, пажњу јавности није изазвало питање зашто ИРБ није почела да обавља платни промет него гдје је нестао Дражен Врховац.

Чак је и његова оставка неразјашњена јер прво је он саопштио јавности да подноси оставку на ту позицију, а само неколико дана касније демантовао га је премијер Радован Вишковић који је јавно рекао да је Врховац уствари смијењен.  

Било да је смијењен или поднио оставку, Врховац је након тога нестао из јавности, а престао је да долази и на сједнице парламента Српске али уредно прима посланичку плату.

Питали смо и ИРБ шта кочи рад на успостављању платног промета. Они кажу да је то комплексан и сложен посао и самим тим и дуготрајан. 

"Инвестиционо-развојна банка Републике Српске послове платног промета у цјелости ће обављати слиједећи домаће регулативе, међународне принципе и правила која уређују ову област банкарског пословања, што значи да неће постојати никакав ризик за постојеће или будуће кориснике,"поручено је из ИРБ РС. 

Увођење ИРБ-а у платни промет како би се спасиле, према тврдњама стручњака, фирме које су добиле америчке санкције, доводе у опасност да на црној листи заврши и ова финансијска институција чији се рад и раније доводио под сумњу.

Поставља с питање да ли је комерцијализација ИРБ-а почетак њеног краја, ако се узме у обзир да су претходна искуства показала да власт у Српској не зна управљати банкама што се може видјети на примјеру Банке Српске, кажу економисти. 

„Јасно је да су те измјене закона изнуђене америчким санкцијама тј. да је циљ био да се омогући појединцима и фримама које су под америчким санкцијама и немају рачуне у банкама да то иде преко ИРБ могу они да нађу различита образложења друге природе али то је тако и једноставно“, каже   Јелена Тривић, економиста.

Да се стално нешто нетранспарентно врти око ИРБ можемо укратко посложити чак од 2010.године. Тада је вд директор ИРБ Бојан Голић ухапшен због кривичног дјела организовани криминал у вези са приватизацијом Медицинске електронике.

Након тога низали су се проблематични милионски пласмани фирмама које су биле или пред стечајем или лоше пословале и касније отишле у стечај, а поред тога ИРБ има милионска потраживања и од банака у стечају Бобар банке и Банке Српске по основу кредита које је путем њих пласирала. Све је то довело до тога да су милиони бачени, а одговорних нема.

„Република Српска  је губитник, народ је највећи губитник кроз сав свој рад може се рећи да је РС изгубила стотине милиона. Не постоји званичан податак али процјена је 350 милиона сигурно не мање да је изгубила.

Кроз све те негативности да је политичка корупција била заступљена да је политика оснаживала сву ту нелегалне активности“, каже   Томица Стојановић, посланик СДС у НС РС.

А да се апсурди у Српској готово свакодневно дешавају доказ је и то што је државна банка ИРБ продала потраживања од 180 милиона КМ приватној фирми Стандард прва из Бијељине за 32 милиона КМ јер држава није могла или није хтјела да наплати дуговања, а приватник је већ почео са наплатом дугова. То значи да је бачено у вјетар најмање 148 милона КМ народних пара. Отвара се питање због чега је државни сектор одлучио да препусти приватном сектору наплату државних потраживања. 

„ИРБ је можда најбољи примјер како ова власт ради  с једне стране како се извлачи новац  а сдруге стране како се ради неодговоно и ми смо због тога апострофирали случај продаје 180 милиона потраживања ИРБ бијељинској фирми Стандард прва за износ од 32 милиона КМ и тражили да се око тога ствари истјерају до краја и да влада припреми одређену документацију и упути кривичну пријаву за надлежно тужилаштво у БЛ“, каже   Игор Црнадак, посланик ПДП у НС РС.

Али кривичних пријава нема,бар званично, јер смо питали специјално тужилаштво постоји ли пријава за незаконите радње у случају ИРБ-а али нисмо добили одговор.

Не смијемо заборавити и чудни пожар који се десио у просторијама ИРБ-а. Све се десило у недјељу првог маја 2022 године када, сва срећа, није било никога у просторијама али је ватра прогутала више просторија.

Иако су тада из ИРБ-а тврдили да је сва документација сачувана и да је већина електронски похрањена, никада званично није речено шта је нестало у пожару. 

(БН)