Може и суђење видео линком, ово је мрцварење

Др Милан Благојевић

Просто је за не повјеровати да Додик баш у недјељу 8.12.2024. године, само дан пред наставак суђења у том предмету које је требало бити одржано у понедјељак 9.12.2024. године, оде у приватну здравствену установу у Београду и да у тој установи буде подвргнут лапароскопској операцији.

Након овог занимљивог Додиковог заокрета, у наведеном поступку, као на филмској траци, имамо нову ситуацију која је такође за не повјеровати.

Наиме, вјештак медицинске струке којег је одредио Суд Босне и Херцеговине је у свом налазу и мишљењу, датом на основу релевантне медицинске документације за Милорада Додика (отпусно писмо и остала релевантна документација из наведене приватне здравствене установе) утврдио, како су пренијели медији, "да је то једна рутинска операција, лапароскопска, која се једноставно ради" те да је Додик способан да путује на суђење у Сарајево и да учествује на том суђењу. Због тога је Суд БиХ заказао наставак суђења у том предмету за 25.12. ове године, што је јавности саопштено 19.12. ове године.

Само дан послије огласио се љекар из приватне здравствене установе у Београду у којој се Додик налазио, написавши, како је пренио портал РТРС, да је мишљења да је "Милорад Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву".

Оно што је заједничко у мишљењима и вјештака Суда БиХ и љекара из Београда, је да ни један ни други нису рекли да Додик није уопште способан да присуствује и учествује на главном претресу у овом предмету.

Умјесто тога, љекар из Београда је у закључку своје изјаве, коју је објавио портал РТРС, казао да је Додик "са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву". 

Дакле, нико од поменутих љекара није утврдио да Додик уопште није способан да учествује на суђењу па ни ако би, рецимо, оно у односу на Додика било организовано видео линком, то јест тако што би он главном претресу присуствовао тим путем из своје куће у којој се сада неспорно налази и у којој, што је такође неспорно, прима посјете и обавља разговоре са гостима, па тако и са Драганом Човићем предсједником ХДЗ БиХ.

Е па пошто ствари стоје тако, онда нема никакве сметње да се већ рочиште заказано за 25.12. ове године одржи видео линком у односу на Додика и његовог браниоца, а да остале странке и бранилац буду у исто вријеме у судници Суда БиХ.

То је могућност коју ниједним својим словом не забрањује Закон о кривичном поступку БиХ и зато је, да би било прекинуто ово мрцварење и очито одуговлачење поступка, треба да искористи Суд БиХ.

Све друго омогућиће даље одуговлачење унедоглед овог предмета, што није добро ни за кога. А најмање је добро за Републику Српску која од овог мрцварења и одуговлачења неће ништа добро добити. Напротив.

Насупрот томе, ово је са стручне стране веома једноставан правни случај у којем није ни требало саслушавати свједоке нити одлагати бројна рочишта због службених путовања Додика који је, када је недавно поступајућа суткиња на рочишту саопштила да више неће одлагати судјење због Додикових путовања, убрзо након тога отишао у приватну здравствену установу у Београду.

Умјесто свега тога Суд БиХ у том предмету треба само, и коначно, да одлучи и изнесе аргументе о три чисто правна питања, од којих је једно да ли је Кристијан Шмит високи представник, друго да ли он, ако је високи представник, има право и по ком основу да наметне закон да је кривично дјело ако се не извршавају његове одлуке те ако има то право онда Суд БиХ треба да одговори и на треће питање, а то је да ли су Милорад Додик и Милош Лукић учинили то кривично дјело тиме што је Додик 7.7.2023. године потписао указе о проглашењу два закона, а Лукић их објавио у Службеном гласнику Републике Српске, иако је Сцхмидт прије тога, 2.7.2023. године, наметнуо наведено кривично дјело и наметнуо да оно ступа на снагу тог истог 2.7.2023. године, уз које дјело је Шмит наметнуо и своје двије одлуке о поништењу два закона, за које је Додик након тог поништења ипак потписао указе о њиховом проглашењу, а Лукић их објавио у одговарајућем службеном гласилу.

По мени, у овом предмету Суд БиХ треба донијети ослобађајућу пресуду, уз образложење да то чини не само зато што Шмит није високи представник, већ прије свега зато што, све и да јесте високи представник, он ни по Повељи УН, ни по Уставу БиХ, а ни по било ком другом анексу Дејтонског споразума нема право да у БиХ као држави чланици УН намеће своју вољу као закон, а камоли да прописује да неизвршење његове воље може бити кривично дјело.

Међутим, у овом предмету није важно моје мишљење о свему томе, већ је правно релевантно шта о томе мисли Суд БиХ.

Зато је крајње вријеме да тај суд, послије бројних и незаконитих одуговлачења поступка, која трају дуже од једне године, једном већ заврши главни претрес и коначно донесе пресуду у овом случају. 

Пише: Др Милан Благојевић