Српска незаконито дала гаранцију Кинезима за кредит

Прецизније, Влада је тражила сагласност овог тијела, али није сачекала његову одлуку, што је по закону била дужна да учини, већ је Кинезима издала гаранцију да ће платити све обавезе уколико то предузеће у склопу „Електропривреде Републике Српске“ не буде у могућности.

Чак и у случају да Савјет накнадно оцијени да се ради о законитој државној помоћи, сагласност се не може давати ретроактивно, односно на већ дату гаранција, тако да се финансирање цијелог овог пројекта доводи у питању.

Из Савјета за државну помоћ нам је потврђено да је 2. децембра из Министарства финансија Републике Српске стигла пријава државне помоћи везана за поменути кредит.

„Савјет још није донио коначну одлуку везано за наведену пријаву. Рок за доношење одлуке је 60 дана од пријема потпуне и уредне пријаве. Такође, Савјет је у конкретном предмету затражио достављање додатне документације“, потврдио је за ЦАПИТАЛ стручни савјетник за државну помоћ Александар Ристић.

Он напомиње да по члану 12. Закона о систему државне помоћи у БиХ, давалац државне помоћи може кориснику додијелити државну помоћ искључиво након што то одобри Савјет.

„Свака државна помоћ додијељена супротно члану 12. закона, односно додијељена без одлуке Савјета, је незаконита и подлијеже поврату“, казао је Ристић.

Добро упућен извор ЦАПИТАЛ-а не искључује могућност да овакво понашање Владе Републике Српске изазове реакцију Енергетске заједнице.

Он подсјећа на случај „Електропривреде БиХ“ којој је Влада ФБиХ дала гаранције за кредит код исте „ЕXИМ“ банке за изградњу Блока 7 у Тузли, због чега је Енергетска заједница покренула поступак против БиХ.

„Издавањем наведене гаранције Влада РС ће готово сигурно изазвати реакцију Енергетске заједнице, која ће стопирати наведени пројекат због кршења међународног уговора – Уговора о оснивању Енергетске заједнице“, оцјењује он.

Неозбиљно и дјетињасто
Економиста Игор Гавран оцјењује да је понашање Владе неозбиљно и дјетињасто.

„Можемо нагађати да ли је ово неозбиљност или унапријед знају да не испуњавају критерије и да ће добити негативно мишљење па га тако избјегавају“, каже Гавран.

Према његовим ријечима, ако се у неком тренутку обустави реализација пројекта, јасно је да ће то бити на штету Републике Српске, а никако кредитора који ће бити заштићени у сваком случају.

„Немогуће је прогнозирати све могуће сценарије, али свакако се овим понашањем беспотребно доводе у питању пројекти и стварају афере које никоме не требају. Доводе се у сумњу и стварне намјере и карактер ових уговора“, закључио је Гавран.

Устаљена пракса кршења закона

Иначе, ово није једини случај да Влада игнорише своје законске обавезе.

„Олимпијски центар Јахорина“ који је због дугова често у блокади, више пута је добио гаранције Владе РС на кредите којим су крпили финансијске рупе и који би на крају могли да врате грађани Републике Српске.

Ни на један од тих кредита није тражена сагласност Савјета за државну помоћ, потврђено нам је у Савјету.

Портал Спин.инфо у јуну 2023. године је писао да је уговор за изградњу аутопута Бањалука – Приједор сачињен у корист кинеских инвеститора те да је и овдје Савјет за државну помоћ игнорисан.

Ово тијело може по службеној дужности испитивати законитост државне помоћи, с тим да како сазнајемо, у овом случају постоји прећутни политички договор да се то не чини.

Узрок томе се може тражити и у њиховој организацији и начину именовања.

По закону Савјет се састоји од осам чланова. Три представника именује Савјет министара БиХ, по два представника именује Влада Републике Српске и Федерације БиХ, а једног именује Влада Брчко Дистрикта БиХ.

Иако би требали бити независни у свом раду под великим су спољним притиском на који неки од чланова нису имуни.

Подсјећамо, оснивање овог тијела и доношење Закона о систему државне помоћи прописано је Споразумом о стабилизацији и придруживању БиХ.

Савјет је у фокус јавности дошао 2023. године када је поништио државне одлуке везане за ослобађање предузећа од плаћања путарина на гориво које користи рударска механизација.

Не само што је овај облик помоћи укинут, већ је од УИО тражено да предузећа врате преко 30 милиона марака којих су уштедјели на овај начин.

Скоро сваки поступак који је покренут пред Савјетом у вези са гаранцијама Владе Републике Српске, окончан је тако што је утврђена незаконита државна помоћ.

Гаранције представљају специфичан инструмент за додјелу државне помоћи, гдје се државна помоћ огледа у томе да држава преузима ризик повезан с гаранцијом и за то прихватање ризика од стране државе, требало би платити одговарајућу накнаду, тржишну премију.

Гарантни фонд РС

Интересантно је да Република Српска има институцију за давање гаранција, односно Гарантни фонд. Међутим, због законских ограничења, његова улога је сведена на минимум.

Наиме, они према важећој законској регулативи могу издавати гаранције у максималном износу до 1,5 милиона КМ.

Да ли Влада ту накнаду обрачунава, до објаве овог текста из Министарства финансија РС нисмо добили одговор.

Још 2021. године Савјет је оборио гаранције које је Република Српска дала „Електропривреди РС“ за кредит за куповину удјела у предузећу „Рудинг“ Угљевик и за ремонт термоелектране у Гацку.

Савјет је донио закључак да државна помоћ додијељена у облику гаранције Матичном предузећу ЕРС није у складу са Законом о систему државне помоћи у БиХ.

ЕРС-у је наложено да у року од 90 дана плати тржишну премију за издату гаранцију и достави Савјету доказ о томе.

У посљедњих неколико година Влада Српске је гарантовала отплату кредита Фонда здравственог осигурања РС у износу од 35 милиона КМ, као и Олимпијског центра “Јахорина” у износу од 55,6 милиона КМ.

Такође, Република Српска је и у 2021. години била гарант за задужење “Градске топлане” из Добоја у износу од 1,5 милиона КМ, али и болници из Градишке за кредит од 4,94 милиона КМ. До информација о томе да ли је у овим случајевима тражена сагласност Савјета, нисмо успјели доћи.

Иначе, према одлуци Владе, а коју је потврдила Народна скупштина Републике Српске, Српска ће у наредној години дати гаранције у износу од 800 милиона марака.

Генерално, укупна изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама, према прелиминарним подацима до 31. октобра ове године била је 1,28 милијарди марака. Стање дуга по основу ових кредитних задужења износи 919,75 милиона марака.

У складу са овом одлуком, планирано је да се гаранције дају за задужења у сектору трговине и туризма, заштите животне средине, здравства и осталим субјектима локалне самоуправе и институцијама јавног сектора.

(Цапитал) Фото: Цапитал