Ово су докази тужилаштва против Нешића и Дакића

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор ухапшеном министру безбједности БиХ Ненаду Нешићу, Младену Лучићу, власнику фирме "Легенд" и Мирку Дакићу, директору компаније РС Путеви.

Тужилаштво БиХ их сумњичи за организовани криминал, примање мита и прање новца. Како се тврди, Нешић је примио преко милион марака мита. Годишње, од 2016. до 2020.године примао је 250.000 марака.

ИЗЈАВА МИРКА ПАНДУРЕВИЋА

Рапорт је у посједу комплетног рјешења Суда БиХ, али и доказа и основане сумње Тужилаштва БиХ. Објављујумо и комплетан исказ Мирка Пандуревића, директора Романијапутева који је признао кривично дјело, али и Сањина Авдића, власника више фирми преко које је Пандуревић извлачио новац, а затим онда давао Лучићу и Нешићу.

Тужитељица Бојана Јоловић, у приједлогу за притвор, који је у посједу портала Рапорт, наводи да је Тужилаштво БиХ дана 19.02.2019. године, обавјештено од стране Финансијско-обавјештајног одјељења Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности да је од НЛБ банке д.д. Сарајево запримило пријаву сумњиве трансакције, која се односи на безготовинске уплате од стране правних лица на рачун физичког лица, са назнаком у налозима да средства запримају правна лица на основу плаћања одређених рачуна, предрачуна и дуговања.

Слиједом наведеног, Тужилаштво је 9. јуна 2023. године донијело наредбу о спровођењу истраге.

У образложењу приједлога побројани су докази на којима Тужилаштво БиХ темељи постојање основане сумње да су наведени осумњичени починили кривична дјела која су им стављена на терет, на начин поближе описан у достављеном приједлогу Тужилаштва. 

Међутим, кренимо редом.

Када су питању кривичноправне радње које се на терет стављају осумњиченим Ненаду Нешићу и Младену Лучић, Суд је из достављених доказа оптужбе, првенствено изјава осумњичених Мирка Пандуревића и Самира Авдића који искази су у сагласности са резултатима примјене посебних истражних радњи провођених у протеклом периоду, као и извјештајима Финансијско обавијештајног одјељења СИПА о извршеним новчаним трансакцијама, "извео закључак о постојању основане сумње, да је осумњичени Ненад Нешић починио кривична дјела Удруживање ради чињења кривичних дјела, злоупотреба службеног положаја или овлаштења, примање мита. Исто важи и за Лучића.

На првом мјесту, како се наводи, Суд налази неспорним да је осумњичени Ненад Нешић у дужем временском периоду од 2017. године закључно са 14.10.2020. године, обављао дужност вршиоца дужности директора Јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука .

У односу на конкретне радње које се осумњиченим Нешићу и Лучићу стављају на терет Суд је првенствено цијенио исказ који је осумњичени Сањин Авдић у присуству браниоца дао поступајућем тужиоцу, а који исказ указује на основану сумњу да су Нешић и Лучић учествовали у извршењу кривичноправних радњи за које се терете.

"Тако из исказа осумњиченог Авдића произлази да је исти управљао фирмом „Адриатиц Интернатионал“ доо Сарајево, и да је преко наведене фирме имао пословни однос са фирмом „Романија путеви“ а.д. Соколац, чије је директор био Мирко Пандуревић. Пословни однос је започет током 2019. године (октобра мјесеца), уз посредовање Бариша Бејтовића, од којег је првенствено добио информацију да је Мирку Пандуревићу потребан „готов новац“- наводи се у рјешењу Суда.

ПОСАО ОД ДВА МИЛИОНА

Даље, приликом састанка са Мирком Пандуревићем, од истог је обавијештен да је фирма „Романиј путеви“ а.д. Соколац добила тендер у вриједности преко два милиона КМ од јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука, "али да је због те чињенице – добијеног посла, у обавези према Ненаду Нешићу као директору „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука, исплатити износ од 250.000,00 КМ".

Како би се обезбиједио готов новац за исплату Ненаду Нешићу, Сањин Авдић и Мирко Пандуревић су, како се основано сумња, постигли договор да се из фирме „Романија путеви“ а.д. Соколац извуче готов новац, од којег би Авдић и Бејтовић за себе задржали 5-10 посто, а да се остатак извученог новца преда лицу зв. „Млађо“, за којег је Авдић касније сазнао да се ради о Младену Лучићу, као и да ће Младен Лучић бити контакт особа за преузимање новца. 

Такође, како се основано сумња, том приликом је договорено да фирме: „Адриатиц Интернатионал, доо Сарајево, „Кадал“ доо Сарајево, и „Приос“ доо Сарајево, којим фирмама је у стварности управљао Сањин Авдић, издају фиктивне рачуне према фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац у укупном узносу од 250.000,00 КМ. 

Како је то осумњичени Авдић даље описао, а Суд цијенио на нивоу основане сумње, током 2019. године, сачињен је фиктивни предрачун на име фирме „Адриатиц Интернатионал“ д.о.о Сарајево, према фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац за наводне услуге „геолошко истражни радови Каменолом Подроманија, геолог Фехвад Беговић“, а вриједност фактуре је била 83.421 КМ (са ПДВ-ом). Број трансакцијског рачуна на који је требало извршити уплату наведен је приватни рачун Фехвада Беговића, као физичког лица, који је отворио свој приватни рачун у Процредит Банци, а на који би се вршиле уплате од правног лица „Романија путеви“ а.д. Соколац. Наведени износ (83.421,00 КМ) фирма „Романија путеви“ а.д. Соколац су уплатили на рачун Фехвада Беговића, да би потом од тог износа, дио тог уплаћеног новца у висини од 44.000,00 КМ био трансферисан са рачуна Фехвада Беговића на рачун осумњиченог Сањина Авдића у Интеса Сао Паоло Банци, а остатак новца је осумњичени Авдић подизао са рачуна Фехвада Беговића путем картице на банкомату пословнице Процредит Банк. 

Осим тога, како је то осумњичени Авдић у исказу навео, а Суд цијенио на нивоу основане сумње, током октобра 2019. године, Самир Авдић је испред фирме „Приос“ доо Сарајево, фиктивно фактурисао према фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац предрачун на име канцеларијског материјала у укупном износу од 40.664, 52 КМ (са ПДВ-ом), којом приликом је као рачун на који је потребно извршити уплату навео свој лични рачун у Интеса Сао Паоло банци. 

Како из изказа осумњиченог произлази, новац је даље путем електронског банкарства Сањин Авдић трансферисао на рачун Барише Бејтовића и Аднана Ђозе (возача Бариша Бејтовића), да би потом са Баришом Бејтовићем договорио да Бејтовић и Ђозо подигну новац са рачуна, по 50.000,00 КМ, који новац су скупили заједно са новцем који је Сањин Авдић подигао са свог рачуна у износу од 30.000,00 КМ (а који је првобитно уплаћен на име Фефвада Беговића).

"Након тога је, како се то основано сумња, Бариш Бејтовић позвао Младена Лучића да се нађу у Хотелу Еспања у Источном Сарајеву, те су осумњичени Сањин Авдић и Бариш Бејтовић, возилом Ранге Ровер дошли испред хотела Еспања, те је Бариша Бејтовић Младену Лучићу предао новац у износу од 130.000,00 КМ. Такође, током мјесеца новембра 2019. године, како то осумњичени Сањин Авдић наводи, исти је испред фирме „Кадал“ доо, Сарајево, испоставио фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац 3 засебне фиктивне фактуре на име „пробијање трасе Пјеновац-Рубинска коса, ископ и профилисање трасе на путу Њемањица-Шашевац и ископ пјешачке стазе у Миљевићима“, гдје је укупна вриједност свих радова и услуга износила 87.457,50 КМ (са ПДВ-ом).

Након што су наведене фактуре плаћене од стране Романија путеви“ а.д. Соколац, новац са једног од рачуна на који је новац уплаћен, је блокиран из којег разлога исти није могао бити подигнут нити се могао извршити трансфер новца на неки други рачун - наводи се у рјешењу Суда БиХ.

Тужилаштво такође наводи да је, због немогућности подизања укупног износа новца уплаћеног од фирме „Романија путеви“ а.д. Соколац и предаје истог Младену Лучићу, односно Ненаду Нешићу, Младен Лућић преко Барише Бејтовића вршио притисак због остатка „дуга“, из којег разлога је Сањин Авдић замолио Мирка Пандуревића, да на име фирме „Приос“ д.о.о, Сарајево уплати износ од око 50 хиљада КМ на име фиктивне фактуре за канцеларијски материјал за потребе фирме „Романија путеви“ а.д. Соколац који новац би се одмах однио Ненаду Нешићу, односно Младену Лучићу како би се смирила комплетна ситуација.

"Након што је новац уплаћен на рачун Сањина Авдића од стране фирме „Романија путеви“ а.д. Соколац, исти је подигао на начин да је у више пословница Интеса Сан Паоло банке на благајнама подизао новац у готовини, те када је скупио наведени новац исти је однио у кафе Еспања гдје се нашао са Младеном Лучићем и тада му предао 55.000 КМ - наводи се у документацији Тужилаштва.

КАСНИЛЕ УПЛАТЕ, НЕМА ГОТОВОГ НОВЦА

Рапорт је у посједу и исказа који је Мирко Пандуревић дао поступајућој тужитељици Бојани Јоловић.

Он је у свом исказу датом на записник о испитивању осумњиченог навео да је од 2016. године, када је на мјесто директора Јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука, именован Ненад Нешић, истом давао 10 посто новчаних средстава уплаћених фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац од јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука, а све како би се вршиле редовна (легална) плаћања за услуге које фирма „Романија путеви“ а.д. Соколац уредно извршава за Јавно предузеће „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука.

По наводима осумњиченог Пандуревића, исти је покушавао да се одупре таквој врсти пословања, међутим, када би каснио са уплатама према Ненаду Нешићу, истовремено би касниле и уплате од Јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука према фирми „Романија путеви“ а.д. Соколац, на који начин су фирма и радници били угрожени.

"Износи коју су плаћани Ненаду Нешићу су, по наводима осумњиченог, на годишњем нивоу били око 250.000,00 КМ. Током 2016. и 2017. године, новац је од директора „Романија путева“ а.д. Соколац, обезбјеђиван на основу наплате коју је фирма вршила у готовини - наглашено је.

Што се тиче начина достављања новца Нешићу, осумњичени Пандуревић је навео да је новац достављао по упутама Нешића или неког његовог сарадника/пријатеља предавао њему непознатим лицима на мјестима на којима би му они говорили.

"Па је тако описао да је новац једном приликом оставио у објекту у насељу Младице у Источном Сарајеву, испред којег се налазио Нешић који му је и рекао да новац остави у његовој канцеларији. Такође је описао и предају новца у угоститељском објекту у насељу Хан Дервента, када је новац по упути човјека који га је назвао, оставио у његовом аутомобилу, затим током 2020. године на паркинг испред једног ресторана у насељу Тилава у Источном Сарајеву.

Током 2019. године је такођер имао обавезу исплате 10 посто од вриједности реализованих послова, међутим постајало је теже доћи до готовог новца које је морао предавати Нешићу из којег разлога је каснио са исплатама - написала је тужитељица Јоловић.

Осумњичени Пандуревић је описао да му се у тој ситуацији кашњења, током 2019. године, јавио Младен Лучић за којег је знао да је пријатељ Ненада Нешића, који му је рекао да познаје људе преко чијих се фирми може извући новац са рачуна „Романија путеви“ а.д. Соколац. На такав начин је упознао особу, за коју је касније сазнао да се зове Сањин Авдић, са којим је потписивао фиктивне уговоре између „Романија путеви“ а.д. Соколац и правних лица којима је управљао Сањин Авдић, на основу којих су те фирме испостављале фактуре које је фирма“Романијапутеви“ а.д Соколац исплаћивала.

По сјећању осумњиченог, једна од фирми са којима је склопио тако фиктивни уговор је била фирма „Кедал“. 

"Осумњичени је на исти начин описао ситуацију са блокадом новчаног износа у висини од 87.000,00 КМ, а коју је и осумњичени Авдић у свом исказу описао, као и да су због те ситуације, и притисака да новац предају Ненаду Нешићу, Пандуревић и Авдић поново морали закључивати нове уговоре на основу којих је Сањин Авдић испостављао нове фактуре, а све како би скупили новац који је Мирко Пандуревић био обавезан платити Ненаду Нешићу-навела је тужитељица Јоловић.

Како то осумњичени Пандуревић наводи, а што произлази и из исказа Сањина Авдића, преко фирми којима је Авдић управљао, из фирме „Романија путеви“ а.д. Соколац је уплаћено око 300.000,00 КМ на име фиктивних фактура, а све у циљу да се тако уплаћени новац након подизања од Сањина Авдића и лица повезаним са њим, преда Ненаду Нешићу, посредством Младена Лучића. 

Суд је, у односу на исказе ова два осумњичена лица, извршио увид и у документацију која се односи на финансијске трансакције правног лица „Романија путеви“ а.д. Соколац, физичких лица Сањина Авдића, Барише Бејтовића, Аднана Ђозо, Фехвада Беговића , те нашао да су у релевантним дијеловима искази свједока, а нарочито исказ Сањина Авдића, у сагласности са подацима добијеним од пословних банака у погледу временских одредница, износа новчаних трансакција, као и имена лица преко чијих се рачуна вршила исплата новца.

Такође, у односу на основану сумњу за кривичноправне радње које се стављају на терет осумњиченим Нешићу и Лучићу, имао у виду и резултате примјене посебних истражних радњи. Тако је Суд имао у виду садржај службене забиљешке сачињене од стране овлаштених службених лица Министарства унутрашњих послова РС, а у односу на сазнања добијена примјеном посебних истражних радњи , у којој су описани разговори између осумњиченог Мирка Пандуревића и његове сараднице, а на околности њеног претходног саслушања у Тужилаштву БиХ, на околности исплата током 2019. године према фирмама у вези са Сањином Авдићем.

Интерпретирани садржај разговора у свим релевантним сегметнима је у сагласности са датом изјавом осумњиченог Пандуревића

ДОБИО ЈАСНУ ПОНУДУ

У односу на улогу осумњиченог Младена Лучића у инкриминисаним радњама, за Суд је од значаја и дио исказа осумњиченог Пандуревића, да је након разговора са Лучићем на околности истраге која се проводи, у којој се саслушања његова сарадница, "од истог добио упуту да се не секира јер се оваква дјела тешко доказују"

У односу на наводе и приговоре одбрана осумњичених Ненада Нешића и Младена Лучића, а у погледу за одбрану спорне правне квалификације, а тиме и питање надлежности овог Суда, Суд указује да је тачна тврдња коју одбрана наводи, а који ни оптужба не спори да су одређене кривичноправне радње које се оптуженима стављају на терет прописане као кривична дјела Кривичним законом Републике Српске. 

Међутим, оно што одбрана занемарује, а што је оптужба детаљно образложила, и што произлази из достављених доказа, осумњичени Ненад Нешић, Младен Лучић и друга осумњичена лица (првенствено Мирко Пандуревић), наведена кривична дјела нису починили као самостална дјела, већ су иста, како се основано сумња починили као припадници групе коју је организовао и истом руководио осумњичени Сањин Авдић који је предметну групу управо формирао ради почињења кривичног дјела Прање новца из члана 209. КЗБиХ, на који начин је испуњен услов из одредбе члана 249. став 1. КЗБиХ, а која гласи: „Ко организује групу људи или на други начин удружује три или више особа у циљу учињења кривичних дјела прописаних законом БиХ...“

 Суд је цијенио изјаву осумњиченог Мирка Пандуревића у којој је детаљно описао разговор и договор са осумњиченим Миланом Дакићем током мјесеца децембра текуће године (2024.), а који се односио на намјеру прибављања имовинске користи за Мирка Пандуревића, Милана Дакића и друга лица, а супротно интересима јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука. 

Наиме, како је то осумњичени Пандуревић у својој изјави описао, договор се огледао у плану да осумњичени Милан Дакић, у име јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука, за већ обављене радове од стране привредног друштва „Романија путеви“ а.д. Соколац, изврши унапријеђење фактуре издате од стране привредног друштва „Романија путеви“ а.д. Соколац, из мјесеца августа 2024. године, односно да се изврши неосновано увећање од 100.000,00 КМ, која неоснованост се темељи на чињеници да „Романија путеви“ а.д. Соколац није фактички извршила радове у вриједности те разлике по фактури у износу од 100.000,00 КМ. Договор је, како се основано сумња, укључивао и расподјелу новца који би био исплаћен током 2025. године на име неоснованог увећања плаћања, на начин да дио новца (мањи дио) за себе задржи осумњичени Пандруревић, а остатак да се пренесе осумњиченом Милану Дакићу који би даље тај новац подијелио лицима из ЈП „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука. 

Суд је при доношењу закључка о постојају основане сумње за ову кривичноправну радњу која се ставља на терет осумњиченом Милану Дакићу, цијенио и садржај службене забиљешке сачињене од стране овлаштених службених лица Министарства унутрашњих послова РС, а у односу на сазнања добијена примјеном посебних истражних радњи , у којој је описан пресретнути разговор између осумњичених Мирка Пандуревића и Милана Дакића, управо током мјесеца децембра (12.12.2024. године), како је то осумњичени Пандуревић у својој изјави и навео.

Интерпретирани садржај разговора у свим релевантним сегметнима је у сагласности са датом изјавом осумњиченог Пандуревића.

ЗАХВАЛА У ВИДУ 37.000 МАРАКА

Када је у питању основана сумња на почињење кривичног дјела примање мита од стране осумњиченог Милана Дакића, Суд је такође цијенио исказ осумњиченог Мирка Пандуревића , који је навео да је директору јавног предузећа „Путеви Републике Српске“ а.д Бања Лука, Милану Дакићу, у више наврата у протеклом периоду предао износе новца у висини од 10.000,00 КМ, 12.000,00 КМ и 15.000,00 КМ, на име захвалности што је исти, као овлаштено лице Јавног предузећа „Путеви Републике Српке“ а.д Бања Лука (вршилац дужности директора) редовно вршио плаћања за извршене услуге привредног друштва „Романија путеви“ а.д. Соколац, на основу чега Суд налази довољан степен сумње да је осумњичени Милан Дакић примио награду да би извршио службену радњу коју би свакако морао извршити.

Но, оно што је занимљиво, Тужилаштво БиХ има нове свједоке.

Такође, Суд је имао у виду да је након испитивања осумњиченог Пандуревића, Тужилаштво дошло у посјед неких нових сазнања која су указала на потребу да се саслуша још једно лице, за које постоји сумња да је дјеловало као члан групе на исти или сличан начин као и осумњичени Пандуревић, односно да је имао сличну релацију с осумњиченим Нешићем, а поред којег Тужилаштво има намјеру саслушати и друга одговорна лица путарских предузећа која су имала пословне односе ЈП Путеви РС, за која се сумња да су на исти начин давали новац осумњиченом Нешићу.

Дакле, чињенице да Тужилаштву тек предстоји саслушање више лица, махом упосленика ЈП Путеви РС, са којима је осумњичени Нешић дужи период био у колегијалним и блиским пословним односима, као и да је истим био надређен, те да је између њих постојао висок степен међусобног повјерења, по оцјени Суда имају карактер нарочитих околности да би осумњичени могао ометати кривични поступак утицајем на свједоке - наводи се у рјешењу Суда БиХ.

(<стронг>Рапорт)